Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f zool. isto što črv 1. b. B (s. v.   gurgulio  s naznakom da je dalm.; grizlica s uputom na červ 3, červ 3 s naznakom da je dalm. ).

adj. (sg. N m. grizliv, pl. N f. -e) koji je sklon grizenju; usp. grizļiv. J (s. v.   mordax),  X (s. v.   mordeo).  fig. Ńegve grizlive reči bile jesu ńegva nesreča. Kruh II, 39.

m onaj koji je sklon grizenju. B (s. v.   mordax).

adv. J (s. v.   mordaciter),  X (s. v.   mordeo).

adj. isto što grizliv. B (s. v.   mordax).

adv. grizljivo. B (s. v.  mordacitas, mordicus).

f osobina onoga koji je grizljiv. B (s. v.   mordacitas).

n (sg. I grizneńem) gl. im. od griznuti; ugriz;fig. Koja vi slugi malovredni proti voļi Boga činite, slobodno je nam z grizneńem fantiti. Mikl izb 36.

pf. (inf. griznuti; prez. sg. 3. grizne; pridj. akt. sg. m. griznul; pridj. pas. pl. N m. grizńeni) malo, neznatno ugristi, zagriznuti. B (s. v.   demordeo).  Trapļeńe trpe oni koji od stekloga psa grizńeni jesu. Matak I, 244. Vuk malo gda človeka grizne. Ğurk 154.

pf. v. gristi.