Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m onaj koji se grohotom smije; usp. grohotavec. B (s. v.   cachinno).

adv. grohotno (o smijehu).B (s. v.  cachinno … grohočem se … grohotom se smejem … prez reda se smejem … od smeha grohočem se … nemertučlivo se smejem). fig. Ptice se ńoj [lastavici] grohotom nasmejeju. Danica (1847) 122.

f (sg. A grojnicu) bolest svinja, gronica, grlica. Kajti svińe … pitane vnogo piju, tak naj ńim … vode ne zmenka, drugač dobe grojnicu (otečen vrat). Danica (1847) 115.

m dem. od grojzd; grozdić;hip. Trsek dobri … bu kak slepec ostal, očice bu svoje zgubil, kak bu grojzdek postal. Kir pop 29.

n zb. im. od grojzd. bot. isto što grozdiče 2. Ovo [je] grojzdiče stalo vu svojoj pervešoj spodobi. Danica (1843) 75. Grabrinu, žive plote, grojzdiče, čerleno ravnaj. St kol (1866) 123.

m (sg. N grom, G -a, I -om, pl. N -ovi, A -e).
1. prasak, trijesak koji prati sijevanje munje. B (s. v.   grom  s uputom na tresk), J (s. v.  fulmen, tonitruum), X (s. v.   tono).  Vmori grom Štefana Blagajskoga. Vram kron 599. Obrani [nas] od … škodlivoga vrimena i dažja, muńe i triska, groma i tuče. Zrin tov 345. Grom puca, nebo rikne. Henr 182. Najenput jeden grom doteče, koji vse poruši, vsemu nit preseče. Št noč 12.
2. isto što grmļavica. B (s. v. ).
3. fig.
a. srdžba, bijes. On kocku sad zmeni: grom v očih mu. Henr 209.
b. pucanje. Neprestanoma spravļaše gromovi topov došastje … ladjih. Nov horv 263 a.
c. pojačano glasanje ptica (o orlovima).Orli grome svoje v jedan kup spravihu. Zrinski 288.

f (sg. N gromača, A -u, pl. N -e) mnoštvo, gomila, kup čega (o kamenju, zemlji i sl.).B (s. v.  agger, aggero, bustum;  gromača s uputom na gomila). Suhe kosti i gromače, to se rado vse namače. Vitez zor (1698) 4. Pyra, ae … gromača, kup derv za zežgańe. Voc 514.

adv. poput groma. Gdo more z vihrom ko ti gromovito nagańat se. Kov rkp 38, tisk 73.

f suhozid kojim je ograđen vinograd, osobito u primorju. B (s. v.   antes).

f (pl. G grosenic, možda prema njem. großs; vrsta grede. Od 100 desek rahlin iliti grosenic [plača se] d. 2 1/2. Starine 26, 13.