Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adv. kad, kada; usp. da³, kad², kada².
I. u priloškoj službi.
1. upitno: u koje vrijeme (u rječnicima bez navođenja službe i pobližeg značenja).H B (s. v.  capillaris … drevo na koje su negda mladenci lasi obešali gda su je odrezavali … bogu ńe aldujuči, cum; gda, jarëk 2. … jarek med slogmi … razgon … gda plug brazdu odmeče), J (s. v.   cum).  Gda pak bude ta komedia? Brez mat 41.
2. izriče se neodređeno vrijeme u prošlosti ili budućnosti: ikad, nekad. B (s. v.  amphithetum … kupa … kajti ž ńum piju gda jako hote piti … gda hočemo pijanoga pokazati velimo … ti si pian, antelucani ... jesu vetri koi na protuletje kruto rano pušu … gda pak sunce obseje prejdu, cantheriolus … mala soha z kum se tersi… sad podpira kakti na ke se krovek deva gda se od mraza preranki brane, cetus … balena … kit … najvekša riba morska … koje ako se gda skažu kakti najvekše gore videti se pluti po morju, interfaris … medgovoriti … razbiti … preseči govoreńe gda drugi govori, numquam, obeliscus, quam, solanus … veter koi od izhoda sunčenoga puše gda je dan jednak z nočjum, tenasmus … gusto težek čreva otok … gustosranica … gda se gusto radi sebe hodi z malum hasnum; vankušec … vankušec koi se na herbet postavļa gda jedna lopatica je višeja od druge), J (s. v.   unquam).  Gdo je gda nosil pri sebe ńe [Marie] kipa ki bi ne bil dare Božje zadobil? Šim sl 39. Ńim hmańica ńihova navada postane koju gda al nigdar ne odveržeju. Krist blag II, 159.
3. ponovljeno u korelaciji (~ … ~)izriče da se što događa naizmjence: sad… sad. Razuzdana čegavost bila je … više puti gda bišļem, gda paličjem dovoļno rashlağena. Henr 173.
4. u svezama da ~ ne (nesigurno)nikada. J (s. v.   nequando);  ~ i ~ katkad, s vremena na vrijeme. Vsa družba mukom mukne ter gda i gda milo zdehne. Rob I, 35. Pravice naše zvan zbora; (Disetam) … gda i gda napravļaju se. Domin 14; ~ teda bilo kad, nekad. Ni reda tak svetoga ne v koga bi se gda teda ta … trubelika ne zasejala. Habd ad 1115; je ~ ima se vremena. J (s. v.  vacat … nikaj ne posla … je gda); malo ~, retko ~ rijetko, gdjekad, ponekad. B (s. v.  albus, rarè … redko … malo gda … malo krat), J (s. v.  juvenis … mladeh čini … sredńeh tolnači i razlogi … stareh poželeńa redko gda zavman jesu). Toga kruto malo gda [oni čine]. Vram post A, 148. Silni zakon malo gda kaj vaļa. Gašp III, 447. Za dušna naša komaj redko gda skupspravnem popunoma čuteńem mislimo. Kempiš 153. Teliči … s pervine zapuščeni oslabiju i malo gda za veliku hasen odhraniju se. Živinvrač 88. Na protuletje pako redko gda pije ovo živinče. Danica (1840) 75; od ~ otkad. Dvadeset let i tri danas, bračja, se zpuńava od gda mati Eleonora grofa je rodila. Pjesmar 164.
II. u vezničkoj službi, povezuje većinom zavisne rečenice.
1. vremenske, često u korelaciji s drugim prilozima, npr. onda. H (s. v.  bratva klasja, dlake, drevo, gda, godina tiha, hakeļ, iskreńe, iverje ali treske ktere odskakaju gda se drevo seče, kapleńe, kervno bļuvańe), B (s. v.  accentus … tenor … glas … je stanovito znameńe koje kaže gda se vu zgovarjańu ima reč ali silaba zdignuti ali prignuti ili zpustiti ali stranke zdiči … stranke zpustiti, aequanimitas … terplivost kad se i zlo na dobro obrača i za dobro jemļe, aestas … gda hočemo koga opomenuti da vsa vu svojem vremenu se imaju činiti, aestus 4. … nepočinek morski kajti morje vidi se kak da bi kipelo ili vrelo gda veliki slapi i vali hitaju se po ńem od vetra i vihra, aphya … riba bela i gingava kruto koja kak se vu ogeń dene taki je pečena … odkuda … velimo … gda hočemo reči da koje duguvańe hitro i bërzo hoče prejti i minuti, anchora … železna mačka … sidro koju mornari ili brodari vu morje meču gda je … pogibel na jakom konopu privezanu da ladju ili brod dërži i takaj gda pristaju k bregu, anchoragium … plača od železne mačke ili sidra koja ide mornarom gda človeka od pogibeli oslobode, biothanata … smërt koja po sile biva t. j. gda se komu glava odseče … obesi se ali ga kaj vumori, carbunculatio … podpaleńe žitka … grozdja … sada od velike vručine pod zvezdum … gda kakti ogore i pikec na grozdje dojde, calculus … zlameńe voļe dano po pismu … šede … kajti Gerki gda su … takva zlameńa zebirali dva kalkuluša ili peneza jesu davali, ceveo … prilizavam se po pesje gda repom verte, coactilia … vu kaj se oprava zavija gda se sim tam nosi, concilium … gda biškup vu biškupie svoje ļude redovne skup spravi veli se concilium episcopale … gda eršek pak svoje biškupe concilium provinciale … imenuje se, decisus … prisuğen … gda se poleg koga odsudi, flos 3. … sedine vinske ke ako su čerļene na belom vinu gda grozdje cvete zlo je zlameńe, obeliscus … čerkńa kakvu drukari na kraju papera polažu gda vu štampe falinge nahağaju, oxys … petolista trava … kajti ju kukuvača rada zobļe i onda počne kukuvati gda ova trava počne izhajati, procidentia … veli se gda kakva stran iz svojega naravskoga mesta van izide ali opadne, scaphismus … način muke gda su se na smert odsuğeni vu lagev pun smrada i červih postavļali i do smerti trapili, serosus, sublinguium … list budi trava ka se pod jezik deva gda se zvižga, undo … kipim … kakti morje kipi gda slapmi hita; izhajam 2 … izhajam … gda se od vode govori … ar velimo iziti … izešle su vode). Gda ti je dug žitek svet ovde obetal, onda je jad pred te kot pred ribe hital, okol tebe mreže … zapletal. Noč viğ 53. Deca gda se rode na ov svet, plaču se. Vitez raf 3. Pište nam gda budu novine izišle. Halt gaju 198. Kak šlivovka plavi gda se peče v peči. Krl 54.
2. pogodbene. B (s. v.  barbarismus … biva … priložeńem gda se komu poštuba ili littera ali syllaba nepotrebna priloži). Gda on onoga grieha ne zna kako sudec, da kako drugi človek koteri nie sudec. Perg 6. Gda … bi si znal z tela oltar načiniti, vsaki dan bi mogal … [Boga] hvaliti. Magd 66. Milošča žeğnu dušu napoji: koje gda gdo napije se, naveke ne ožeja. Gašp IV, 532. Gda se komu ali gde takvo hudo zlo dogodi, tak se sproti końu noga ona na koju šanta do gležńa naj obrije. Lovr ker 77. Le to su dragom bogu fige, gda biškupi … se mole za blagoslov verige. Krl 11.
3. uzročne. Živeti hočeju oba i gda biti oba hote, bratu brat ide škoditi. Jurj 70. Gda bi velika vnožina ļudih bila … [nemahu] što jesti. Evang 87. A kmetu je se jeno … gda drugog spomenka na grebu mu ne bu. Krl 62.
4. odnosne, atributne (uz riječi koje znače vrijeme).Ne bum pil … do onoga dne gda budem z vami pil novoga v kralevstve oca mojega. Vram post A, 83. Mejnši dobiček naši hasnuvali su neg lajnsko leto pod Bečem, gda su ga oslobodili. Vitez raf 211.
5. dopusne. Gda vnogi krajači i purgari … imaju cimerni list od kraļa dan, potom se zato meğ plemenite ļudi ne računaju. Perg 15.
6. u svezama ~ god, ~ gode, ~ goder svaki put kad, bilo u koje vrijeme. H (s. v.   gdagode),  B (s. v.   nonnunquam;   gda), J (s. v.   quandocunque).  Gda je god [on] mimo BDM – kipa prohağal … je vsegdar pregovoril. Nadaž 103. Gda god, gda goder, kad god, kada goder, wann immer. Krist gram 121.

adv. katkada, ponekad, koji put; usp. gdano. Neje ravno prepovedano kakova gostčeńa i obroke poleg stališa svojega i mogučnost gdagda davati. Verh 234. Slavonia zkupa z Horvatskum i Daimacium gdagda pod ladańem jednoga bila je, gdagda imala je lastovite svoje ladavce. Mikl izb 58.

adj. (pl. A f. gdagdašńe) koji se ponavlja s vremena na vrijeme. Tersil sem se zahvalen Domovine sin iskazati, ńoj vure gdagdašńe dugočasnosti alduvati. Rob I, III.

adv. isto što gdagda. Pripravi [muž] kaj vboga hiža premore, kot se gdano pri duhovneh ļudeh pripečuje. Habd ad 821.

adv. u službi priloške oznake isto što gda I. 2. A če se je [človek] gdapak još domov povernul, pilko ga je na lopate obernul. Krl 138.

adv. gdje; usp. de, gdi.
I. u priloškoj službi.
1. 
a. upitno: na kojem mjestu, u kojem mjestu (u priručnicima i bez naznake službe ili značenja).B (s. v. )solenica … gde se sol dela. gde), J (s. v.  aestivo, Penelope … gde je žena takva sada za sva muža ka tak mari, ubi, uspiam). Gde teda? Mej živino, oslekom i volekom. Vram post A, 18. Gde je sada žena ka ti se vklańaše … veselo ka te kušuvaše? Noč viğ 45. Ah, ovčica, gde si, gde te hoču stiči? Mal neb 8. Ah, Genovefa, gde si i kam si prešla? Mat gen 54. Brineta moja gde ostaje? Domj prov 7.
b. na koje mjesto, kamo. H (s. v.  brodis … gde ladje pristavļaju), B (s. v.  aestiva … hladna letna mesta i zakrita od sunca gde sunce ne peče neg senca hladi, diribitorium … mesto gde se muštra i plača junakom daje, ustrina … mesto gde se železo beli). Zbiļa – gde si se ti včera zadel bil? Velikov 64.
2. neodređeno: negdje, gdjegod; usp. gdegde, gdegod, gdegoder. B (s. v.  circumspectator … gospodar koi pazi i merka na kaj razumno i kaj se gde čini, nuncubi), J (s. v.   nuncubi).  Telu sloboščina ako se gde daje, nesramnost lekmestu onde se prodaje. Noč viğ 49. Gledel sem je li gde gdo koga sem negda ali nahranil ali betega mentuval. Gašp I, 105. Ako je gde vu ribńakih preveč rogoza ali terstine, sada … je najprikladneše vreme ńe vugnuti. Danica (1847) 154.
3. u svezama ~ god, ~ gode, ~ goder svuda (gdje), bilo gdje. H (s. v. ), B (s. v. ), J (s. v.   ubicunque).  Sejati ništar drugo ne nego prodekuvati, vučiti reč Božju, gde gode budi to. Vram post A, 56. Ne mu dosta bilo … kaj god i gde god skrivenoga je bilo odnesti, nego i detcu … je pograbil. Prid kron 104. Slobodno je i dobro svetce zazavati i ńihove gde gode kipe poštuvati. Petret 221. Kaj god čine i delaju … na goricah gde goder … da je delaju verno i serdčeno. Evang 301. Ovde se boļe zgağa kak gde goder drugde. Verh 233; ~ i ~ ponegdje, tu i tamo; usp. gdi I. 3. J (s. v.   bellis),  X (s. v.   carpo).  Sada gde i gde, kakti pšenica med ļulkum, vide se kerščeniki med Turkmi. Mulih prod 212; ~ koji (u različitim padežima)neki. Pazite je li ne bi gde kojega kuta za skriti se imeli. Velikov 63. Onda kada se oni [kerstčeniki] ne listor na jedno ali na gde koju više noč nego na celo vre e živleńa svojega ogledali budu … tužili se budu. Krist blag II, 41; ~ totu (tu)negdje. Kučiju z 4 końi? Dobro, ńu lehko gde totu skučimo. Velikov 66; ~ mu (ti …) drago gdje bilo, ma gdje. B (s. v. ). Gde mu drago, wo es immer ist. Krist gram 118; malo ~, retko ~ rijetko, gdjegdje. Malo gde ladański človek bude koi ovoga … betega poznal ne bi. Živinvrač 119. Retko gde ime još piše. Domj kraj 11.
II. povezuje složene, većinom zavisne rečenice.
1. mjesne.
a. često u korelaciji s drugim prilozima, npr. onde, tu na kojem mjestu. B (s. v.  abii … gde boļe, onde dugļe, cancellaria … kancelaria t. j. hiža gde kancelariuši stoje ili gde se očiti listi od piscev ili kancelišt napravļaju, chartaceum … mesto gde se listi srańeni čuvaju, chasma … pukneńe ili gde je kaj puknulo, cheniscus … kļun od broda ladje … ili përvi kraj gde sidro stoi, circumspectatrix … gospodarica ali žena ka razumno okolu pazi gde se kaj i kak čini, grammatophylacium … bolta … hiža gde se občinski listi čuvaju, sellariolus … sedļiv … gde se sedeti mora), J (s. v.  deambulo … idemo na one širine naše gde kada se dosta prehodimo i hočemo si počinuti, sicubi). Duh gde hoče diše i glas ńegov slišiš. Vram post A, 138. Gde pak to ne bilo prikladno, jesem včinil dijačke reči tak spisati da jim pravoga razmeńa vrazil nesem. Petret X Gde je kruh, onde je i domovina. Lal vrač 12. Gde predi nesnaga stanuvala je, sada lepe hiže i verti se nahağaju. Bed 3. A gde je srce, tu boli. Domj prov 8.
b. u svezama ~ god, ~ gode, ~ goder svuda gdje, bilo gdje. Fuč 47. J (s. v.   ubicunque).  Gde god se dobra oštarija poveda, odtud cel misec odpeļati [mladenac] se ne da. Magd 83. Gde god se jeden isti naredbe zrok nahağa, onde i ona ista naj se obderžava. Domin 39. Vu Anglie bil je nekoj človek takve proklete navade da gde je gode bil … lucko dobro ime moral je vraziti. Fuč 47. Gde goder bude tela mojega kakova stran, naj ne pobije onde tuča. Gašp III, 234. Gde goder bude gizdost, onde bude i obšanost. Danica (1840) 3.
2. odnosne, atributne, uz riječ koja znači mjesto. H (s. v.  brodiš, hiža varaška, jabučica, kališče, koprivńak), B (s. v.  amphiteatrum 2. … zlamenuje mesto gde se bore i seku dva budi iz šale ali z istine, archivium … shramba … bolta … hiža ali mesto opčinsko gde se čini varaški … orsački … kńige … listi računski i ostala čuvaju, arena 3. … veli se mesto i prostor on gde se zezavajuč fektaju, caeduus … gde je slobodno seči, cetaria … piskere t. j. takova mesta i zakutki vu morju gde se vekše ribe kakti tuńe … zapazuju i love, curulis … stolec na koleh iz elefantove kosti na kojega veliki rimski večniki jesu sedali … gde su se vu magištratuš peļali, offertorium; jabuka … mesto gde su jabučna dreva nasajena … i takajše mesto gde se spravļene jabuke čuvaju zove se, ribji … ribji piac … štacun gde se ribe prodaju, solenica … gde se sol dela, vugor riba … jezero gde se vugori jako plode), J (s. v.  aesculetum, argentaria, cellula 2. … sobica gde sam gdo stoi … komorica fraterska … puščenička, nessotrophium … ograğa gde se race zaperte hrane i pasu, scena … prizor … stranka iz jedne i druge strani zkazališča gde se opčinski igraši skrivaju, solum … mesto vu morju gde se na železneh mačkah ladje zaderžavaju kada se k bregu morskomu pripeļati zbog suprotivnoga vetra ne mogu). Vu nebu prebivaš i vsega dobra vživaš, odičeni apoštole, poglej dole, gde ti se sluge mole. Mil vert 143. Trsili smo se … dojti vu varaš gde ja sem se rodil. Velikov 63. Tužna takva grofija gde na veke vu strahu žive se. Cepel 148. Ostavi kusicu [mužek] f tremu, gde si je na ormaru frkal rep jen veliki i grdi jopec. Matoš vid 55.
3. objektne. Zato, kerščenik, viğ gde stal teda budeš. Vram post A, 6. Ne znaš gda li ti je, gde li ti je, kakvum li ti je smertjum vumreti. Kraj 32. Ja znam gde oni tolvaji svoje shodišče imaju. Velikov 61. Lastavica je spazila gde človek seje len. Danica (1847) 122.
4. pogodbene. Gde pako [način] za moje napredvzeto izpisivańe pristojen ne bil, moral je odstupiti. Mat gen 4.
5. zaključne. [Krivoverci] vuče da pod kipom kruha je samo telo, a pod kipom vina sama kerv, gde Krištuša razdeļaju. Mul šk 324.

adv. isto što gde I. 2. Lestor gdegde toga smetja jošče najde se. Lovr ker 90.

pron. isto što gdo 3. a. Takove zdravice gdegdo mora više žeje … piti za čiegoder budi zdravje. Habd ad 883. In kajgdo, gdegdo und gdekaj bleibt die Vorsilbe unverändert. Krist gram 59.

adv. isto što gde I. 2. B (s. v.   alicubi).

adv. isto što gde I. 2. B (s. v. ). Ptica goruči vuglen gde zgrabi deržati ga … dugo … ne more nego gdegode ga … spusti. Habd ad 713.