Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. etim. v. gumb; koji imade mnogo uzlova, uzlast. B (s. v.   multinodus).

m f indekl. grč. kómmi; smola; također samo stablo; usp. gumija, gumijum. J (s. v.  gummi styrax s naznakom da je riječ strana; suppl. bdellium), P (s. v.  gummi juniperinum 496). Vnogo gorje posluju oni koji konopļe svoje vu potok namočiju, kajti voda potočna gumi sobum odnese, koj vendar za kvaseńe je potreben. Konopļ 19. Proti kamencu … smolu iz crešeń, bresek, sliv (mačkin med ali gumi zove se) na belom vinu raztali i pi. Mikl izb 156.

f (sg. N gumia, I -om) isto što gumi (i ista etim.). B (s. v.   galbaneus).  Proti zubnoj boli: … z gumiom ili smolum od borovice zube kadi. Mikl izb 130.

adj. (sg. N f. gumianska) etim. v. gumi; isto što gumijumski. Gumen, inis … smola od gumi, smola gumianska. Syl 2, 431.

m (sg. G gumiuma) isto što gumi (i ista etim.). J (s. v.   gummus).  Vnogo gorje posluju oni koji konopļe svoje vu potok namočiju … Nuterna stran koja je z kameńem obteršena nekaj gumiuma zaderži. Konopļ 2, 19.

adj. (sg. N f. gumiumska) etim. v. gumi; koji se odnosi na gumijum; smolni; usp. gumijanski. B (s. v.   gummi).

f (pl. A gumine) tal. gomena; uže kojim se vežu velike lađe. Gumine znašaju [janičari], sikire, lopate … vse meštre pelaju. Zrinski 41.

m isto što guvnar. B (s. v. ).

n isto što guvno. B (s. v.   pancula;   gumno s uputom na guvno), J (s. v.   area).  Das Tenn, gumno. Nem jez 62. fig. Na gumno kerščanske cirkve verni spravleni budu. Vram post B, 100.

impf. (pridj. akt. sg. m. gundal, f. -a) mrmljati; pjevušiti; usp. gundrati. Jednoč iziduči iz igrokaznice g. Dabič gundal si je čujenu vu igrokaznici pesmu. Danica (1838) 101.