Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f (N gajba, A -u, L -e, -i) tal. gabbia; usp. gajbica, kajpa.
1. isto što krletka. B (s. v.  aviarium … ptičnica … kërletka … gajba … kobača … koš i ono mesto gde se ptice derže i hrane i takaj ono kam hode spat, cavea, pullarium;  gajba). Vu hiže … 1 gajba za živad. Beh 25. Jedna lesica … je bila … vu gajbu zaperta. Danica (1844) 50.
2. fig. zatvor. V grofovske gajbe ruži lancar vaših lanec. Krl 9.

m (vjerojatno)etim. kao u gajba;zool. isto što gibec. B (s. v.   capella).

f (sg. N gajbica, L -i) dem. od gajba; mala krletka. B (s. v.   caveola;   gajba). [Kralica] je bila v toj zemli i imela v gajbici zlatnega tiča. Prp čas 27.

m (sg. N gajdaš, pl. G -ov) etim. v. gajde; isto što dudaš. Dva človeka jen pajdaš, dva klavira jen gajdaš. Vidr jel 89.

f pl. t. tur. gayda; isto što dude. V hegede i gajde zasviral je gajdaš. Krl 107.

n gl. im. od gajiti; uzgoj, gajenje. Lugov občuvańe i gajeńe na samu zemelsku gospodu spada. Urb 23.

impf. (inf. gajiti; prez. sg. 1. gaim, 2. gajiš, 3. gai).
1. uzgajati raslinje. P (s. v.  olitor 419). Loze gajiti i povekšavati koi priliku ima naj pusti takvu stran od sviń žirom zarovati. St kol (1866) 160.
2. zadržavati za svoju upotrebu, zabranjivati drugom; ustavljati vodu (o zemljištu).B (s. v.   gaim).
3. čistiti, krčiti šumu. H (s. v.   gaim),  B (s. v.   gaim).
4. izr. suze gajiti plakati. Ako li pak ova strašna vredna tajiš plača, drugo imaš zakaj suze gajiš. Jurj 67.

adj. koji se odnosi na gaj; šumski. J (s. v.   nemoralis).

m (sg. A gajnk, L -u, pl. -i, A -e) isto što gańk (i ista etim.). [Treba] gajnk vu gradu vse okolu fundamentoma zezidati. VDA 8, 190. Na gajnku gorńem [je] jedna stara potergana ladica. Beh 25. Mrtvi su gajnki i črne stene i saku boltu jen svetec drži. Pav pop 25.

adj. koji se povlači po šumama (v. gaj). J (s. v.  nemoriv gus).