| glasnonosec | m isto što glasonosec. B (s. v. rumigerulus). |
| glasnost | f zvučnost; glasnost; usp. dobroglasje, slovoglasovitost. B (s. v. sonoritas … glasnost, vocalitas … glasnost; glasnost), J (s. v. vocalitas … glasnost … slovoglasovitost … dobroglasje). Trumbente glasnost [čuj]. Magd 31. |
| glasnovito | adv. otvoreno, javno. Ježuš, na križu glasnovito opsuvani … smiluj se mene. Evang 327. |
| glasolestva | f (A glasolestvu) muz. solmizacija. Guido od Arezzo … za popevańe znašel [je] glasolestvu: ut, re, mi, fa, sol, la. Danica (1848) 111. |
| glasom | adv. isto što glasno. B (s. v. pronuncio; glasom). |
| glasomereńe | n isto što glasikańe 1. Glasomereńe je navuk za vsaki slovki neńi pravi glas vu izgovarjańu dati. Pravop (1780) VIII. |
| glasomernost | f (sg. N glasomernost, G glasomernosti) isto što glasikańe 1. Slobodni navuki jesu: složnogovorlivost, mudrogovornost … glasomernost. Čt kn 125. Moraju se slovke na dugom ali na kratkom izgovarjati polag svoje glasomernosti iliti glasikańa. Prav pis 16. |
| glasoneskladnost | f isto što glasnogovoreńe. Odverni od mene daleko onu divju glasoneskladnost Bakuša i ńegoveh nočneh družbeniko. Krizm raj 110. |
| glasonog | |
| glasonos | m isto što glasonosec. J (s. v. famiger … glasonos … razglasitel). |
