Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adv. isto što glavogubno. J (s. v.   criminaliter).

m vratolomno mjesto. J (s. v.   praecipitium).

m poglavar nekih katoličkih samostana; usp. glavni redovnik s. v. redovnik. B (s. v.  archimandrita … poglavar onëh ļudih koi su jednoga živleńa vkup … glavoredovnik ili glavni redovnik kak su vezda opati … priori … gvardiani … koi se archimandritae mogu zvati).

m (pl. D glavosečcem) krvnik. Varaša poglavari koji držali se kraļevske strani, predaju se glavosečcem. Henr 207.

n (sg. N glavosečeńe, I -em).
1. smaknuće odsijecanjem glave; usp. glavosek 1. J (s. v.   decollatio).  Bil je … vugoden s, Ivan Kerstitel … nad koga glavosečeńem kruto se je [D. Maria] razžalostila. Habd zerc 16.
2. u svezi ~ Ivana crkv. isto što Glavovsečeńe. Vu velikomešńaku [se … moraju obderžavati … svetki] … Velika Gospa, Glavosečeńe Ivana. St kol (1866) 68.

adj. (sg. N n. glavosečno) u svezi mesto glavosečno gubilište, stratište. I pridoše na mesto kotero se zove Golgota ka jest kervno ali glavosečno mesto. Vram post A, 85 a.

m (sg. N glavosek, G -a, L -u).
1. isto što glavosečeńe 1. Po glavoseku s. Ivana vse vučenike je [Krištuš] vu puščinu pozival. Gašp IV, 601.
2. u svezi (s.) Ivan Glavosek crkv. kat. drugo ime za sv. Ivana Krstitelja. Po zapovedi Herodeša [s. Ivan] pogubil je glavu svoju … Zato i svetek današńi zove se S. Ivan Glavosek. Gašp III, 623. Kada na dan Ivana Glavoseka dežğ pada, orehi opišiveju. Danica (1844) 65.

n crkv. stari naziv za Veliki četvrtak. B (s. v.   capitulavium).

n razmišljanje. Totu bilo je vekivečno spitavańe i glavotreńe med mlademi. Rob I, 195.

m jastuk. J (s. v.   pulvinar).