|
gledan
|
|
|
gledanički
|
|
|
gledanje
|
n (sg. N gledanje, I -em).
1. osjetilo vida, vid. Slepi videnje ali gledanje, gladni nasičenje … z nebes zmoliti imaju. Vram post B, 193 a.
2. isto što gledańe 1. Dvoim putem potle [Tomaš] z Krištuševa z mertvih gore vstanenja pozna, videnjem ali gledanjem. Vram post A, 107. |
|
gledańe
|
n (sg. NA gledańe, G -a, DL -u, I -em) gl. im. od gledati.
1. promatranje, motrenje; gledanje; usp. gledenje, gledeńe. B (s. v. aspectabilis, augurium, circumspectus, contuitus, suspectus, tantalus; gledańe), J (s. v. circumspectio … sim tam ozirańe … gledańe, pergula … odrina … pristańe … mesto izvišeno za gledańe i zraka vuživańe, spectatio), P (s. v. extar 711), X (s. v. specio, tueor). Gledańe ovo (tj. mrtvoga sina)vekše mi zroke vekovečne žalosti zavdalo bude. Brez al 38. Ona se neje … pri igrokazov gledańu nahağala. Verh 235.
2. u svezi milo ~ očijukanje. Velimo, mala je falinga ona nepotrebna kupica vina koja nam pamet zmeša, ono slobodno z drugim spolom zestajańe, milo gledańe. Mulih prod 200; prek ~ isto što prekovideńe. J (s. v. transpectus). |
|
gledati
|
impf. (inf. gledati, gledat; sup. gledat; prez. sg. 1. gledam, 3. -a; imperf. pl. 3. gledahu; imp. sg. 2. gledaj; pridj. akt. sg. m. gledal, n. -o, f. -a, pl. m. -i, f. -e; pridj. pas. sg. N m. gledan, n. -o; ptc. prez. sg. N, n. gledajuči, A f. -u, pl. N f. -e; pril. prez. gledajuč 4, -i 3; oblici koji mogu biti i od gledeti donose se tamo).
1. isto što gledeti I. 2. J (s. v. spectativus … gledajuči … pregledajuči … premišļavajuči), P (s. v. caves … mesto najgorńe odkud se je vu sredinu od vnožine puka moglo gledati 888). Ako bi sudec svoje hiže čez obluk gledal i videl bi nekoga da je človeka vmoril. Perg 6. Idi … da te več ne gledam. Noč viğ 51. Katarina Zrinski v tumbanu se šeče … vnogo put gledajuč čez oblok iz hiže. Popevke 193. Človek koj samo svet gleda a ne misli, je kak on koj kńige gleda pak ne čteje. Gaj posl (s. v. ). Nemat niš neg bogečkog ščapa, gledat na nebu mlaji serp. Krl 32.
2. isto što gledeti I. 5. Govoraše … k zvanim … gledajuči kako su perva mesta obirali. Vram post B, 212. Kada marše kervavu vodu puštča, pri ovom najpervļe gledati mora se je li marše pravu ali nepravu kerv šči. Lovr ker 76.
3. isto što gledeti I. 7. Drugi bi radi na dnu morja stati da bi lica sudca ne mogli gledati.
4. isto što gledeti I. 9. J (s. v. circus 2. … gledališče …iz koga su rečenu igru ļudi gledali). Hodmo [mi] gledat kak se [Quirites] horvacki zgovarja. Cepel 157.
5. isto što gledeti I. 11. Kad jenkrat dečak je 16–17 let star, počne gledati za par svoj. Građa 8, 418.
6. isto što gledeti I. 12. Drugem [koritom] su ga pak pokrili, tak da je sama glava z oneh korit vun se gledala. Habd ad 156.
7. isto što gledeti I. 13. Mati, koja si dete Ježuša obrezanoga milo gledala, moli za nas. Mil vert 90. Oči ńegve plaho gledale su okol sebe. Rob II, 23.
8. tražiti. [S. Terežija] … na vse kraje je gledala kam bi se skrila. Fuč 150.
9. nastojati. Stari se punta i … pljuje na biškupsku »žlicu duševnog sladoleda«, s kojom biškup Muža nahraniti gleda. Krl 126.
10. izr. fikse (koga) v oči ~ netremice (koga) promatrati. Baba … začela je … oštro ter fikse snehu v oči gledati. Starine 25, 90; ~ (koga kakvem) okom imati (o kome) stanovito mišljenje, zauzeti (prema komu) određeni stav. Da bi … on petļar za ove peneze čemera kupil kem bi tebe skončati hotel … kakvem bi ga okom gledal? Habd ad 10; ~ van izgledati. Poglej me dobro ter poveč kak gledam van? Hip 36 a; ~ v strahu bojati se. Ne bil vre više taj kraļ glasoviti … koga Europa je gledala v strahu. Henr 178; ne moči (koga) živ ~ ne podnositi, mrziti (koga).Jeden drugoga živ gledeti ne mogel. Habd ad 802. |
|
gledavec
|
m (sg. N gledavec, pl. N -vci, G -vcev, A -vce, L -vcih) onaj koji promatra kakvo događanje, promatrač, gledatelj; usp. gledalac, gleditel. B (s. v. spectator; gleditel), J (s. v. spectator), X (s. v. specio). On pita nebeskih skrovnostih gledavcev … kaj ti se vidi od ove devičice? JBVP 93. Gledavci na galeriah mešali se su vu posle i dogovore [spravišča kortežov]. Nov horv 59 a. |
|
gledavica
|
|
|
gledavka
|
|
|
gledeč(i)
|
prep.
1. (s G) u pogledu, što se tiče, u vezi s(a). Kratkoče kńižic oveh gledeči, dosti nam budi napervo dati začetek navadnoga čisla. Habd zerc 412. Toga gledeč, govori s. Petar. Evang 276.
2. u pril. službi, u svezi s na: s obzirom na, u odnosu na, u pogledu na. B (s. v. na vreme gledeč). Štimam da budu [serdca naša] Bogu povoļna gledeč na onoga ki je podaje. Šim sl 25. Roditeli ńegovi gledeč na stališ … bili su … težaki. Gašp II, 555. Gledeč na roditele vaše puščeni ste po školah iti. Brez mat 34. |
|
gledenje
|
n (sg. G gledenja) gl. im. od gledeti; isto što gledańe; fig. Tako i ti, verni kerščenik, potrebuj, prosi svetlosti videnja i gledenja duhovnoga. Vram post A, 61. |
