Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

(se) impf. (inf. gńezditi, gńiezditi B s. v. nidifico,(prez. sg. 1. gńezdim, -im se, 3. -i, -i se) gnijezditi (se).
I. praviti, graditi gnijezdo. B (s. v.  nidifico, stabulor).
II. refl. ~ se praviti, graditi gnijezdo; leći se, kotiti se; nastanjivati se; usp. gnezditi se. B (s. v.  gnezdo 2), J (s. v.   nidifico).  Podverzi suhe graškove slame koju ova nesnaga (tj. žohari)osebujno ļubi i vu ńoj se gńezdi. Danica (1847) 139.

n (N gńezdo, gńiezdo, G gńezda, gńiezda, D gńezdu, A -o, L -u, pl. NA -a, G -ah) gnijezdo; usp. gnezdo, gnizdo, gńezda.
1. prebivalište, ležaj koji sebi prave ptice i neke druge životinje (za polaganje jaja i podizanje mladih).H (s. v.  gńezdo, gńezdo napravļam), B (s. v.  aethites … dragi kamen priruse farbe … kojem ako streseš drugoga kamena kojega kakti noseči vu sebe ima glas hočeš čuti. Dva se nahağaju vu gńezdu orlovom ar govore nekoi da orli prez ńih ne mogu jajca znesti i zato ga zovu orlov kamen i je jednake farbe z orlom i pomaže k porodu, confingo, cunabula, domus, fagicola, migro, nidificium 2, nidus, pelargicus, palea, stabulor, substerno, unus;  gńezdo), J (s. v.  loculamentum, nidamentum). I ptice nebeske gńezda [imaju], a sin čovečji nema gde bi glavu naslonil. Habd ad 921. Gńezda pak vu kojem bi mlade [papige] vzeti mogel, nigde ni jednoga! Rob I, 178. Daj vre vezda guseničja gńezda … i ptičja gńezda iz dreva obaļati i žgati! Danica (1840) 28. fig. Gospe … gda se z gńezda svojega zvleku … dve ako ne i tri ore v cifrańu svojega tela postavļaju. Habd ad 1077.
2. fig.
a. mjesto gdje se što stvara, rađa, njeguje; rasadište. Zbog … tepcev … postane naš varaš gńezdo vse zločestoče. Velikov 70. Sveti Dioniziuš vu … navukov gńezdu, gerčkoga orsaga varašu Ateni, najrazumneši mudroznanec je bil. Krist žit I, 71. Ako v cirkvu vlezem, onde vidim da si copria i šatrańe gńezdo napravļa. Šim prod 245.
b. skrovište, leglo (čega) lošega. J (s. v.  spoliarium … slačilnica … mesto slačeńa … razbojničko gńezdo … mesto vu kojem se gdo oprave … novac ali šta drugoga mentuvati mora). Ovdje je negde gńezdo tolvajsko. Zriń 48.
3. u svezi ğunğa ~ zool. isto što ğunğaz. B (s. v.   berberi).

f (sg. N gńida, G -e, I -um, pl. N -e, D -am, A -e) jajašce od uši, gnjida; usp. gnida. H (s. v. ), B (s. v.   lens;   gnida), J (s. v.   lens),  P (s. v.  lens 654). Nisse, gńide. Nem jez 67. Gńide iz lasih spraviti (podnaslov).St kol (1866) 166.

adj. isto što gńidav. J (s. v.   lendiginosus).

adj. (sg. N m. gńidav, n. -o, f. -a) koji ima gnjide (v. gńida), gnjidav; usp. gńidast. B (s. v.   lendiginosus;   gńidav), J (s. v.   lendiginosus).

m onaj koji je gnjidav (v. gńidav), gnjidavac. H (s. v. ), B (s. v.   gńidav).

f ona koja je gnjidava (v. gńidav), gnjidavica. B (s. v.   gńidav).

v. gńezd-.

n gl. im. od gńiti 1; truljenje, gnjiljenje. B (s. v.   putrefactio).

adj. (sg. N m. gńil, -i, n. -o, f. -a, G m. n. -oga, f. -e, D f. -e, A m. -i, -oga, n. -o, f. -u, L n. -om, I m. -em, pl. N n. -i, n. -a, f. -e, G m. n. -eh, f. -ih, D n. -im, A m. -e, n. -a, L m. -eh, I m. f. -emi) gnjio; usp. gnil.
1. 
a. koji je u raspadanju zbog truljenja, truo. H (s. v. ), B (s. v.  contabefacio, scalper … želešce barbersko kem se gńilo meso ali kosti izrežuju;  gńil), J (s. v.  cario, contabefacio, fracidus, putrefio, putris), X (s. v.   puteo).  [V paklu] … k gńilim telom k žveplu pridikaju. Magd 42. Danas ako je gdo zdrav … zutra pak bude … gńil [i] smerdeč. Zagr I, 497. Proti vručini … iz cerove gńile kore ožmekni vodu i pi. Mikl izb 148. Gledat na nebu mlaji serp, kak gnjili canjek zamotanjek. Krl 32. fig. [Lepota] je kak da ne bila, v grobu skoro bude gńila. Mal kal 86.
b. koji se pokvario (o vinu, voću i drugoj hrani).B (s. v.   sapros),  P (s. v.  ovum urinum 467). Dobivši k rukam jednu na pol gńilu jabuku [on] odgrizne kaj je dobra. Zagr I, 232. Kada vino gńili tek ima (naslov).Danica (1834) 44.
c. u im. službi (n.):gńilo ono što je pokvareno (o hrani).B (s. v.  … koi gńilo radi jedu).
2. koji zaudara na trulež. B (s. v.   causon).  Vode takajše one zemļe gńile su vońuče. Habd ad 441. Zaperti i gńili zrak hižni. Čt kn 81. Gńilo, smerdlivo pitje i močvarno vreme navadni zroki betega jesu. Živinvrač 20. fig. Iz vust smardljive duhe žmah, nuternje laži gnjili dah. Krl 18.
3. gnojan. B (s. v.   sanies).  Suprot gńile merske rane rožmarina stuči na prah i posipavaj ranu. Hiž kniž 215.
4. koji ima truležnih sastojaka (o zemlji).Černa, gnojna, gńila vertna zemļa dok je mokra skup stoji, obsušena rasipava se. St kol (1819) 190.
5. fig.
a. bez poleta, trom, lijen. B (s. v.  Antronia, discinctus).
b. slab, nemoćan, oronuo. X (s. v.   tabes).  Druga dobro pri letah babica … na pol skoro od betega gńila, za zdravje dojde prosit s. Vida. Gašp II, 793.
6. u svezama gńila voda voda stajaćica. P (s. v.  aqua stagnans 21); gńila zimlica, ~ beteg med. vrsta crijevnog trovanja s visokom temperaturom i proljevom. Materia zkvarjena, pohablena i vre tuhtena vu želudcu i vu črevih skup spravlena … zbog … ļutine svoje navadna je vu človeku zimlicu zbuditi … koja se zove zimlica gńila. Lal vrač 198. Od gńile zimlice (naslov).Živinvrač 209; ~ sir vrsta pljesniva sira. B (s. v.  caseus … gńili sir, sapros … gńil sir koi z soļum i z oskoruši suhemi stučenemi dan popiti hasne grižavem i otok terbuha imajučem). Vusta ńegova vońaju kak da bi vu ńih bilo kakvo smerdlivo jajce, gńili sir ali červivo meso. Lal vrač 117.