| galilejumski | adj. (sg. G m. galileumskoga, I f. -um) isto što galilejanski. Putujuči iz galileumskoga varaša Nazareta … Ježuš postavi se med grešnike. Gašp I, 58. |
| galion | m (pl. G galionov) tal. galeone; vrsta starinskog ratnog broda, galijun. Na morju [je] bilo više od sto velikeh ladji, bartunov, galionov etc. Habd ad 583. |
| galon | m (sg. N galon, G -a, I -om, pl. N -i, G -ov, A -e, I -i) fr. galon; ukrasna vrpca, širit, gajtan; usp. galonec. B (s. v. ornatura, ornatura … zlatni perem … galon … na svite, tkalec), J (s. v. leria), P (s. v. segmentarius 798, tunica lati clavi … haļa večnikov rimskih škarlatna z gumbi velikemi … prilika ove haļe more biti odeča starih naših negdašnih poglavitih Horvatov koi su nosili dolame i mentene verlo duge i z dugemi velikemi gumbi i z galoni tkanemi 166, vestis segmentata 157). Peričkini kčeri černoga baršona zlatim galonom operemanu halbu ostavļam. VDA 9, 91. Hrepeni z balkona za tenjom galona kavalir Lemona. Krl 99. |
| galonec | m (pl. N galoneci) isto što galon (i ista etim.). Borten, peremi, galoneci. Nem jez 61. |
| galopjerati | impf. (prez. sg. 3. galopjera) njem. (iz fr.)galopieren; galopirati; usp. kaloperati. Konjadija galopjera, Sokolara, Gavalera. Krl 59. |
| galun | m (sg. G galuna) njem. dijal. (iz lat.)galaun; stipsa, alaun; usp. alun. Vzemi … soli, kimlina … galuna k tomu nastruži. Medik 14. |
| galvanski | adj. (sg. A f. galvansku) koji se odnosi na galvansku struju (po Galvaniju ), galvanski. Vračeńe ovakvih betežnika … izruči se vračitelu koj z tim berže … bude pomogal ako … galvansku pripravu ima. Sapa 4. |
| galžen | adj. (sg. N f. galžena, n. -o, G f. -e, pl. N m. -i, L f. -eh) etim. v. galge. |
| galženag | m etim. v. galge; isto što galžeńak 2. Sad vre govori, ti galženag. Vit sin 29. |
| galženik | m (pl. N galženiki) etim. v. galge; isto što galžeńak 1. Nego, galženiki koi su viseli čudnim zakonom živi dole jesu z galgi skočili. Mil kinč 369. |
