Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. N m. gńusen, -sni, n. -sno, f. -sna, A f. -snu, pl. N m. -sni, f. -sne, G m. -snih, A m. -sne; komp. i superl. sg. N m. gńusneši, G f. najgńusneše, I f. -um) gnusan; usp. gńusan, gńusoben, gńusten.
1. isto što nečist¹1. H (s. v. ), B (s. v.   abominabilis;   gńusni), J (s. v.  abominabilis, sordidulus … prismradļiv … nekuliko nesnažen … … nečist … gńusen … merzek, sordidus). Svińe v blato povračaju se, v gńusnu svoju vońbu. Habd zerc 315. Unrein … nečist, nesnažen, gńusen. Krist anh 132.
2. isto što oduren. H (s. v. ), B (s. v.  abominabilis, absurdus … gńusën … nečist … odurën … mërzek … nespodoben;  gńusen), J (s. v.   abominabilis).  Vse nasladnosti ovoga sveta … ke su mu pervo povoļne bile, vezda su mu gńusne postale. Habd zerc 549. [Vu serdcu] su … ležali … leni osli … [i] gńusne žabe. Mul pos 950. Spaziti je vu hiži Boga da ova gńusna živina pobožnost nazočneh muti. Verh 374.
3. koji izaziva mučninu, gađenje, povraćanje (o jelu i sl. ); usp. ogaren. B (s. v.  crambo … kapusta …. ka drugoč kuhana gńusna je i odurna, nauseolus … grustni … gńusni … ogarni).
4. u svezi duh gńusni vrag, đavao. B (s. v.   diabolus);  gńusno mesto isto što govnišče. J (s. v.   sterquilinium).

n gl. im. od gńusiti (se); usp. gńusnoba 2, gńusnost 1, gńusoba 2.
1. prema gńusiti II. 1; gađenje. H (s. v.   čemer),  B (s. v.   nausea;   čemer), J (s. v.   nausea).
2. prema gńusiti II. 2; osjećaj odvratnosti, odbojnosti prema komu, čemu. J (s. v.   abominatio).  Detca vu vračtvu samo glede i razmišļavaju žuhkoču, terpkoču i gńuseńe. Matak I, 200.

(se) impf. (inf. gńusiti, gńusiti se; prez. sg. 1. gńusim, -im se, 3. -i se; pridj. akt. sg. m. gńusil se, n. -o se, f. -a se, pl. m. -i se, f. -e se).
I. 
1. zagađivati, prljati, gaditi. B (s. v.   foedo;   gńusim), J (s. v.   corispurco).
2. 
a. izazivati gađenje, odvratnost. Ne vmarjajte dušic vašeh da mu [Bogu] … ne budu nosu smerdele i očem durile i gńusile. Zagr I, 42.
b. klevetati koga, blatiti. J (s. v.   scelero).
II. refl. ~ se
1. osjećati mučninu, gađenje koje izaziva povraćanje. H (s. v.  gńusim se), B (s. v.  nauseator … koi ima grušču … komu se gńusi … bļuvavec, nauseo; gńusi mi se), J (s. v.   nauseo).  Jesti ne more, nego mu se vse gńusi. Habd ad 348.
2. osjećati odvratnost, odbojnost prema komu, čemu, gaditi se. B (s. v.  abominor, fastidio). Pavel samomu ogovorniku ta tituluš daje, da je Bogu oduren, da se Bogu nad ńem gńusi. Habd ad 736. Je li to moguče da ti se ni gńusila i durila voda tak kalna i smradna. Zagr I, 56.

f (sg. A gńusnicu) ona koja izaziva odvratnost, gnušanje, gnusnica. Vsi su dobroga Vilhelma miluvali kajti je on vzel takvu gńusnicu koja v celoj okolici v zločestom glasu je stala. Lovr ad 18.

adv.
1. prljavo, nečisto, zagađeno. B (s. v.   spurce;   gńusno), J (s. v.   sordide).
2. gadno, odvratno, sramotno, gnusno. B (s. v.  absurde, incultus;  gńusno), J (s. v.   abominanter).  Bardas odurivši svoju pravu ženu je se gńusno mešal z svojum snehum vdovicum. Danica (1848) 73.
3. s mučninom, mučno. H (s. v. ).

f (sg. G gńusnobe).
1. isto što gńusoba 2. Kraļ zapazi onoga plesnivoga človeka, i od velike gńusnobe ńegove zburkan … zapove ga hititi … vu tmicu zvunsku. Gašp II, 138.
2. isto što gńuseńe 2. O gospa … Maria! Kak bi mogel iz tak merske posude prez gńusobe ovu akoprem dobru jestvinu prijeti? Gašp III, 976.

f
1. isto što gńuseńe 1. B (s. v.   nausea).
2. isto što gńusoba 2. B (s. v.   abominatio).  Gde? Vu … nebu ne, zar tamo zatepenoga nikaj ne dojde, ali gńusnost i laš čineči. Gašp IV, 256.

f (sg. N gńusoba, A -u, pl. G -ah) usp. gńusnoba 1, gńusnost 2, gńusota.
1. nečistoća, prljavština, smeće. B (s. v.   fimarium;   gńusoba), J (s. v.  purgamen, sordes).
2. osobina onoga koji je gnusan, onoga što je gnusno, odvratnost, gadost, gnusnost. B (s. v.   impudicitia;   gńusoba), J (s. v.   abominatio).  Pošteni kipi … jako na … odurjavańe grehov … [i] na gńusobu dike ovoga sveta zažižu. Habd ad 15. Pokoleńe koje se samo sebi vidi čisto … nije oprano od svojeh gńusobah. Krist žit I, 342.

adj. (pl. G m. gńusobneh) isto što gńusen 2. Ti iščeš tvoje blaženstvo zadobiti od tvojeh gńusobneh bolvanov, ja pako moje … od … Boga. Krist žit I, 45.

f (sg. A gńusotu) isto što gńusoba 2. Žena … iz … velike kurvarie v veliku je gńiloču i vońbe vpala da je nigdor ne mogel zvračiti, niti pred gńusotu blizu ńe ostati. Habd ad 153.