Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m v. goboc.

adj. (sg. N m. gotcki) isto što gotski. Po Božjem napučeńu … [došel je] Teodorikuš kraļ gotcki. Zagr IV, 371.

m (sg. NA god, G -a, D -u, I -om, pl. N -i, G -ih, A -e).
1. 
a. praznik; blagdan koji se slavi jednom godišnje; svetkovina uz neki blagdan; god; usp. godovni 3, godovno 1, slava 3. a, slavni dan s. v. slavni. H (s. v. ), B (s. v.  festum, ribes … germ vertnoga čerļenoga grozdiča … svetoga Ivana grozdiča germ kajti okolu ovoga goda zrele … lit ili sok toga grozdiča, solemne … navadno v letu slavni dan … vsakoletni god … navadnoletni svetek koi jednoč vu letu dohağa, solemnitas … navadna v letu slava … navadno v letu obslužavańe … vsakoletni god;  god). Denešni blaženi svetek ili god, Gosponovo skazańe ili pokazańe govori se. Vram post A, 34 a. God s. Mateaša vpada na 25. den svečna meseca. Kraj (29). Za vuzmeni god nesložnost počela se je. Vitez raf 37. Ob bučļiveh godih, kakvi se Bakušu na pošteńe jesu davali, žene [se] kakti besne jesu ponašale. St kol (1866) 212. Godovno tvoje denes, Male meše dragi god. Kir pop 8.
b. obljetnica, godišnjica. Peti god julirevolucie je včera z kervavim činom zaznamenuvan. Nov horv 249 b.
2. rođendan; imendan; usp. godovni 3, godovno 2. B (s. v.   natalis).  Ferenc … četerti pako dan lukovščaka, to leto na svoj god koruńen [je] nazoči … Marie Terežie. Prid kron 125. God m. der Namenstag, das Namensfest. Krist anh 11.
3. u svezama za ~, za goda a) na vrijeme, dok je vrijeme; odmah. B (s. v.  maturate, tempestive … zadobe … zagoda … vu vremenu … prigodno), J (s. v.  providus … napervo videči … predvideči … za goda v pameti jemļuči … previdļiv … z prilikum danum skerbeči … preskerbļiv). Moļbe i pokore primi se za goda. Ščerb 42. Boļe je sada za god priskerbeti i kaj dobra napre podati … Ako sada nesi sam za se skerbliv, gdo bude potlam za te skerbel? Kempiš 45. Jesenska setva: Herž i pšenica moraju se za goda posejati. St kol (1866) 87. b) rano, prerano, prije vremena. B (s. v.   maturate).  Ako samomu sebi neče naškoditi [pianec] i živleńe svoje za goda prikratiti … naj se tersi … svojega piliša meru nekuliko pomenšati. Lal vrač 46.

part.
1. isto što goder 1; kaj ~ ma što, bilo što. B (s. v.  analectes … koi ima kruto dobru i finu pamet na tuliko da kaj god šte i čuje zapameti i tvërdno vu pameti dërži), P (s. v.  elementa … pervi pričetki česa god na svetu 14). Kaj vam god reče [Ježuš] činete. Evang 22. Pripravni jesmo službu našu vu čem god je moguče tebi iskazati. Brez al 7; koi ~ makar koji, bilo koji. B (s. v.  aquiesco str. 19 … pristati, privoļiti … odluke, navuku … i voļe koga god). Školnik koi god bude da bude Boga boječ. VZA 1, 203. Ti, Bog moj … verno daješ koja god si obečal. Fuč 423. Od koje god fele koza za plodeńe zebere se, mora v telu duga biti. Živinvrač 178.
2. isto što goder 2; doklam ~ dokle god. Nikak si mira nis dal, doklam god k tomu staromu [coperńaku] nisem opet išel. Lovr ker 82; gda ~, kad ~ bilo kada; kada god. Gda je god [on] mimo B. D. M. kipa prohağal … ovako je vsegdar pregovorel. Nadaž 103. Kad ti god na misel tvoj nepriatel dojde, onda zmoli za ńega jeden Otec naš. Fuč 274; gde ~ gdje god; bilo gdje, makar gdje. Gde god se dobra oštarija poveda, odtud cel misec odpeļati [mladenac] se ne da. Magd 83; kam ~, kud ~ bilo kamo; bilo kuda; makar kamo, makar kuda. B (s. v.   adytum).  Kam se god oberneš povsuda je tesnost. Magd 49. Ne moreš vujti kam god pobegneš, ar kam god zajdeš sam sebe z sobum nosiš. Kempiš 83. Kud god teče … Sava … kud goder prehaja Drave voda plava … ni jednog ni najti koji smertnu travu ne bi kušat hotel. Št noč 9; kuliko ~ koliko god; bilo koliko. Koliko god beše v odhodu žalosti, tuliko u prihodu još veče radosti. Magd 100.

part.
1. isto što goder 1; kakov ~ bilo kakav, makar kakav. Vsakom, grunta vlastitelu je slobodno svoje grunte … s plotom vu višini kakovi godar ograditi. Zak lov § 12.
2. isto što goder 2; doklamkam ~ dokle god. Doklamkam smo godar na ovom svetu živi … sveti … šakramentom … nam se na hranu daje. Bel prop 107; kako ~ bilo kako, makar kako. Kako godar stanovito znam da on tebi ništar skratiti … neče … vidim i poznavam tvoju presvetu pomoč. Zrin tov 174; kamo ~ bilo kamo. B (s. v.   aliquocunque  s naznakom da je dalm.);kuliko ~ koliko god, bilo koliko. Vsaki človik [more] … pomoč … matere Božje … moliti kuliko godar krat more. Zrin tov 126.

part.; usp. gdo 4, kade.
1. isto što goder 1; gdo ~, ki ~, ko ~ tko god; makar tko, bilo tko. Pape cesar dopusti … koga gode od se dobe … na papinstvo oberu, bude … i poterden, prez moči i oblasti cesarove. Vram kron 29. Dosta je, velim, i preveč, gdo si gode, dosta. Jurj 9; kaj ~ što god; ma što, bilo što. I česa se gode lačni vuki lote, to želudci v gladu vzeti ļudih hote. Jurj 123; kakov ~ makar kakav, bilo kakav. Vnogi na kakvo gode pripovedańe … tuču škodļivu izleju. Habd ad 999.
2. isto što goder 2; gde ~ gdje god; bilo gdje, makar gdje. Veli [Margareta] … da su gde gode hranu komu vzele i ono jele). VZA 4, 116. Bil je nekoj človek takve proklete navade da, gde je gode bil … lucko dobro ime moral je vraziti. Fuč 42; kak ~ bilo kako, makar kako. Zato drugoga jakšega rekoše donesti, kak gode drago budi. Habd ad 877. Ako sem kak gode jako betežan, on beteg nikaj me ne plaši. Fuč 301; kam ~ bilo kamo, makar kamo. Kam se genu gode, vsigdar po rožicah hode. Jurj 35; koliko ~, kuliko ~ ma koliko, makar koliko. Dal je peldo sebe ļudem, koliko gode velika navuka budučim. Vram post A, 39. On … kuliko gode su mu vsi … govorili da ono ne bil pravi Božji anğel … veruvati ne hotel. Habd ad 309.

adj. (sg. N m. goden, godni, n. godeno H s. v. godeno vreme. B s. v. godeno vreme, f. godna, A n. -o Vram post A, 172 a.
1. koji se odnosi na god¹.
a. isto što godovni 1. B (s. v.  solemnis … navadno v letu slavni … svetečni … godni … svetečni dan).
b. koji ima dovoljno godina za što, zreo za što (o čovjeku ); koji je dosegao određeni stupanj razvoja, dozreo (o životinjama).Ja sem mislil, ako sem ja vre dosti star za ženitvu, tak i Klarica vre dosti godna bi bila k tomu poslu. Lovr rodb 26. Reif, adj (von Thieren … zur Vollkommenheit gedeihen) goden. Krist anh 123.
c. u svezi v godno vreme pravodobno, u pravi čas. Gospone, ti … v godno vreme … naponiš vsako živoču stvar … blagoslovom tvoim. Vram post A, 172 a.
2. isto što dežğen 1 (v. godina 1. a). H (s. v.  godeno vreme), B (s. v.  godeno vreme).

part. rječca za pojačavanje zamjeničkog ili priložnog značenja; usp. drago¹ 3, god², godar, gode, godi.
1. u svezama s odnosnim zamjenicama kad se ističe da se iskaz odnosi na bilo koju osobu, bilo koji predmet i dr.:gdo ~, ki ~, koji ~, k(o)teri ~, tko god; makar tko; bilo tko; bilo što. Koi goder teržec stoječi vu kotaru varaždinskom … marhe … ne sme … prodavati. Starine 26, 8. Vučete vse narode … obderžavati vsa kotera sem goder vam zapovedal. Evang 80. Gdo goder jesi … ne odvračaj svoje oči od svetlosti ove zvezde. Krist žit I, 21; kaj ~ ma što, bilo što. Sada smo včinile kaj smo goder mislile. Starine 25, 6. Kaj goder jesem, vsa kaj imam tebi … ponizno aldujem. Gašp III, 4. Kaj goder je, dobro je. Cepel 164; kakov ~ makar kakav, bilo kakav. B (s. v.   affectator).  Na kakve goder su jestvine žeļu imali, on i je u sebe zaderžaval. Habd ad 822. Nahağajte se vu stališu kakvem goder, vendar skerb za dušu vašu je vsem vam … naložena. Krist blag II, 21; ki ~, koji ~, k(o)teri ~ v. gdo ~.
2. u svezama s mjesnim, vremenskim, načinskim, količinskim prilozima ističe da dolaze u obzir sve mogućnosti onoga što se iskazom izriče;doklam ~ dokle god. Dokle ste goder jednomu zmedi oveh mojeh najmeńšeh bratov činili, mene ste činili. Evang 116. Ja nejdem odovud doklam goder splačen ne budem. Tamburl 80; gde ~, kade ~, kadi ~ gdje god; bilo gdje, makar gdje. Kadi je goder telo tvoje … o Ježušu … onde je … i … božanstvo tvoje. Bel prop 53. Kadi goder na putu [copernice su se] zestajale i onde plesale su. Starine 25, 99. Dopusti ńoj [lastavici] … napraviti gńezdo gde ńoj goder bi bila voļa. Danica (1847) 123; kada ~ bilo kada. Vsaku vuru kada goder jesem hotel, put i vrata k ńemu jesu meni bila odperta. Lal vrač 3; kade ~, kadi ~ v. gde ~; kak(o) ~ makar kako, bilo kako; kako god. B (s. v.  kak mu goder), P (s. v.  jutrita 134). Kako goder popervo tako i napotlam vaveke varaš varaždinski za občinski piac … derži se. Starine 26, 4. Naj bu kak mu goder drago. Mal isp I, 42. Med peknice … kak goder vu pervopisu stoje, naj se postave. Domin 32; kam ~, kud ~ bilo kamo, bilo kuda. B (s. v.  aliunde, quacunque). Peter kud goder je hodil, vse je na jeden bok visel. Habd ad 150. Kam goder zagledeč, [grešnik] komaj ovo reče. Mul zerc 39; kuliko ~ bilo koliko, makar koliko; koliko god. Kuliko je goder bilo ranic … na onom voščenom kipu, tuliko ih je vu svojem telu dobri kraļ … čutil. Habd ad 9. Spovedniki oblast budu imali pokorne od vseh grehov, kuliko goder veliki i ružni jesu, odrezati. Mul navuk 5. Kuliko goder [kopito] podgriženo i odlupleno je, odrezati se mora. Živinvrač 41.

part.
1. isto što goder 1; kakov ~ makar kakav, bilo kakav. Bežete, bežete vi pogane žuči, suhe i sirove kakve ste godi. Starine 25, 10.
2. isto što goder 2; kaj ~ bilo što. Dužen se dajem gospodinu Bogu … da sam krivo čim godi bližńega moga potvoril. Zrin tov 82.

f (sg. N godina, G -e, DL -i, A -u, I -um, pl. NA -e, G godin, D -am).
1. 
a. isto što dežğ. H (s. v.  godina, godina nagla, godina tiha), B (s. v.  aestivus, apua … riba koja iz godine biva, caelum, demitto, pluvia; godina, riba ka iz godine biva). Onda hoče nagle tople godine guščekrat zemļu smakati. Kal 22. Vezda je oblačno, vezda vedro, vezda godina ide, vezda sunce sveti. Zagr I, 262. Dežğ pada … tak da vekše … kapļe v zraku zderžati se ne mogu, nego ali vu drobnešeh kapļeh dole curiju, i onda zove se godina, ali vu silnešem stekańu zlevaju se … veli se ploha. St kol (1819) 87.
b. u svezi huda ~, zla ~ nevrijeme s jakom kišom, pljusak. B (s. v.   tempestas).  Kvar vučini, ako … tuča, huda godina, žar etc. poļa, vinograde, verte etc. … pokvari. Habd ad 946.
c. izr. plakati kakti ļuta ~ jako plakati. Plače se kakti ļuta godina kaj i malo dete; er weint jämmerlich. Krist anh 151.
2. isto što godišče 1. b. B (s. v.   annus).  Das Jahr, ova godina. Mat gram 23.
3. 
a. samostalno i u svezi godin dana isto što godišče 2 a. B (s. v.   biennis  s naznakom da je dalm. ). Pri (Ožegoviču)kano čerca mila puno godin jest divojka bila. Brez pis 163.
b. isto što godišče 2. b. P (s. v.  curator 260). Bog ga živi vnog godin, nit mu ne daj vmreti. Popevke 210.