Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. N m. gol, goli, n. -o, f. -a, G m. -oga, n. -oga Mul jač 79, -a Bel prop 46, Gašp III, 438, f. -e, D m. -omu Lal vrač 41, n. -om Habd zerc 73, A m. gol, f. -u, L n. -om, f. -i, -e, I m. -em, n. -em, -im Perg 209, f. -um, pl. N m. -i, n. -a, f. -e, G m. -eh, f. -eh Gašp I, 309, -ih JBVP 67, D m. -em, A m. f. -e, n. -a, L n. -eh, f. -ih, I m. -imi, f. -emi).
1. 
a. neobučen, nag; koji nema pokrivenu glavu. B (s. v.  amussis … ļudi prez razuma i pameti … gole glave), H (s. v. ), B (s. v.  campestratus, campestria, dennudo … slačim do gologa … gologa činim … ogolujem … razodevam, gymnus, nudus; gol, golim, nag s uputom na gol, slačeńe 2. … slačeńe do gologa), J (s. v.  denudo … razgaļam … golo činim, enudo … razgolim … gologa činim, nudo … golim … gologa činim … do gologa slačim, nudus … gol … raskrit … razodevem, renudus), P (s. v.  castula 172), X (s. v.  duo … denudo … do gologa odkrivam … slačim). Zegnan vun z paradižoma gol nebog be. Vram post A, 158 a. Ki derhtati hoče, mora se gol sleči. Kal 21. Pogibelno je … gledati žene i divojke gole. Lal vod 17. Ja hoču vse gore i planine gol i bos sprehoditi. Lovr ad 38. Al biti gol, kak goli bažolek, pod jaslicam, kadi su oslek i volek. Krl 32.
b. nepokriven mesom (o kostima).Osupneše ļudi kaj bi to kričalo iz tih suhih i golih kosti. JBVP 67. Slodobno naj se diči rimski varaš z kostmi golemi velikeh dveh apoštolov. Gašp IV, 538. Bi me na to bile spravile [vrane], da bi vezda od glada morebiti gole kosti kazal. Brez diog 88.
2. neobrastao dlakom, perjem ili sl., čime je inače prirodno pokriven ili obrastao; usp. gladek 2. B (s. v.  armeniacum, glaber;  gol). Špicami strah zavdaje vsem ribam, pokedobe su one glatke i gole. Habd ad 734. Z luckem perjem golu pticu svoju jesu odevali. Švag I, 16. To je stanovita fela gologa ili prez luske jačmena. St kol (1866) 118. I visi nad golom šumom, a oblak se prožil po nebu zelen. Gal 137.
3. izvađen iz korica, toka i sl., isukan (o sablji, maču, oružju i dr.).B (s. v.   ensis;   golem). Z golim oružjem na ńega ide. Perg 209. Kervolok [je] došel k nekoje kralice … z golem kervavem mečem. Šim sl 54. Ostaje nehasnovita … sabļa i palaš gol, herğav i tup. Matak I, 34.
4. nepokriven; nezaklonjen, nezastrt; usp. gladek 3. B (s. v.   koń).  Ovde ja na zemļe … gole blizu brega moju vergnuh glavu dole. Jurj 60. Slugam … nemre [se] zadosta priporučiti … da vu štagleh … nigdar z golum svečum, nego vu lampašu dobro zakritum hode. Dužn 3. Na goli zemļi, gnoju ali kameńu [cucke] ležati pustiti ni smeti. Živinvrač 195. Grdo si trda … zemlica gola. Pav pop 3.
5. prazan, pust. B (s. v.   calvitium),  P (s. v.  edentulus 114). Gnojnišče golo ostane. Habd ad 220.
6. fig.
a. neprikriven, jasan; pravi, neuljepšan. [Bogu] su vsa … duguvańa gola i odperta pred … očima. Kraj 4. [Spoved] mora biti cela, gola, poštena i ponizna. Mul šk 83. Samu istinu nikak ne mogu golu videti. Brez diog 94.
b. koji je samo to, sam; usp. golni. B (s. v.   nudus).  Gola pisma Mojžeševih knig zderžali [su]. Vram post B, 215 a. Ove hištorie … samo kakove gole fabule [bi] … bile. Bel prop 49.
c. bez dubljega smisla (o riječima).B (s. v.  assa … sama gola reč ili glas prez vsakoga primešańa človečanski, verbum). Ovo božansko ime imenuje se … ne kak jedna gola i prazna reč nego kak znameńe milošče vu sebi zaderžane. Gašp I, 142.
d. koji ništa nema, siromašan, ubog. B (s. v.  anima … ki se vnogo rad zaduža gola mu se zgağa duša, leberis). Gospodine, imam nekuliko goleh petļarov, ńe Tvoje gospocke darežlivosti preporučam. Habd ad 19. Kuliko je slug … koji tuliko let služe, delaju i plaču vleku, a vendar goli hode. Zagr I, 87. Čverči mu pod tecum zato sa bogčija gola. Krl 11.
7. izr. do golog(a) potpuno, sasvim. Raskril se je do gologa. Habd ad 870. Tak me sokač oštro prime … ter me sleče do gologa. Popevke 209. [Dacian] je dal nega do gologa slečenoga … raztezati. Krist žit I, 247. Jena je baba do golog kiklu digla. Krl 95; ~ golahen, ~ golehen sasvim, potpuno gol, nag. Vse skoro živuče stvari se rode svojum opravum … sam skoro človek gol golehen. Habd ad 221. O, ļubļena moja dika, kak te zima zmuči britka, gola golehna na slamice. Citara 152. [Oni] hodiju po obrežju mora goli golahni. Danica (1842) 34; ~ od (čega) koji čega nema, koji je bez čega. B (s. v.  gol 3 … gol od blaga … 4. gol od priatelov, koi nema priatela); gola laž čista izmišljotina, neistina. Znašel sem same gole laži. Lovr ker 38; gole ruke, golum rukum, golemi rukami v. ruka.

m zool. isto što golec 2. B (s. v.  riba … golac riba morska).

adj. (sg. N m. golahni, A f. -hnu, pl. N m. -hni, A f. -hne) u svezi gol ~ potpuno gol, nag, gol golcat; usp. gol 7, golehen. Hodiju po obrežju mora goli golahni i zato su od sunca tak jako opaļeni. Danica (1842) 34. Ńu golu golahnu … po vsem varašu okolo peļati i bičuvati [mora]. Krist žit II, 39.

m (sg. N golčič, G -a) dem. od golec; zool. isto što golec 2. P (s. v.  scomber 1011).

impf. (prez. sg. 3. goldošuje) značenje nejasno. U mladosti ki vojuje, u starosti goldošuje. Vitez zor (1698) 7.

m
1. onaj koji je bez dlaka, kose, koji je golobrad, ćelav. B (s. v.   glabrio;  dlake vu nosu, golec).
2. zool. morska riba skuša,Scomber scomber; usp. golac, golčič. B (s. v.   golec).

adj. (sg. N m. golehen, golehni, n. -hno, G m. -hna Habd ad 923, Citara 152, -hnoga Habd ad 921, A f. -hnu) u svezi gol ~ isto što golahen. Ńega pak gologa golehnoga na križ su pribili. Habd ad 921. Onde gol golehni celu onu noč i drugi cel dan privezan [je bil]. Berke 177.

adj. (sg. N m. golem, f. -a, G m. -a Bel prop 64, -oga P s. v. corpulentus 113, n. -oga) jako velik, krupan, golem. B (s. v.  atlanticus, devastus … kruto velik … golem … prostran, grandis s naznakom da je dalm.; golem), J (s. v.  ingens, magnus), P (s. v.  corpulentus 113). David … be pobil golema onoga … orijaša Golijata. Bel prop 64. Ovo bil jest [Šaul] golema peršona. Gašp IV, 816.

f neizmjerna veličina. J (s. v.   vastitas).

m i f (sg. N m. f. golen, G m. -a, f. -i, L f. -i, pl. N m. f. -i, A m. -e, f. -i, L m. f. -ih) anat. potkoljenica; usp. golenica, goleno. H (s. v.   ),  B (s. v.  crus, divaricatus, explicatus, fractus, gamba, obligo, tibia; cipel, golen, goleni rašireni), J (s. v.  crus, varico), P (s. v.  malleolus … goleni dolńa stran od listańka do gležnov i pete 104, tibia … golenica … golen … cev duža od kolena do oglavi 104, tibula … kost mejnša pri goleni …[goleni]ci okoli koje listańek je 104). Vračam z šipkom špičastim od zla goleni kupińa rańene. Jurj 124. Kada kaj na goleni zraste … pregnat moreš mažuč z oļem škorpionovem. Hiž kniž 213.