Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. N m. golubičin, pl. A f. -e).
1. golubičin. B (s. v.  bariona … sin golubičin).
2. koji je kao u golubice. Oči ima golubičine. Zagr IV, 257.

adj. (sg. N m. golubičji, n. -e, f. -a) koji se odnosi na golubič i golubica; golubičji; usp. golubični. B (s. v.   golubinski).

adj. (pl. N n. golubična) isto što golubičji. Okolu onoga dreva nahağaju se gnizda golubična. Švag I, 63.

adj. (sg. N m. golubin, n. -o, f. -a) isto što golubinski 1. B (s. v.   columbaris),  P (s. v.  furunculus 196).

adj. (sg. N m. golubini, n. -o, f. -a) isto što golubinski 1. B (s. v.   golubinski).

adj. (sg. N m. golubinski, n. -o, f. -a) koji se odnosi na golub; usp. golubin, golubini, golubińi, golubji, golubni, golubov.
1. golubinji. H (s. v. ), B (s. v.   cellula;   golubinski), J (s. v.   columbinus).  I blato golubinsko želi ļudctvo jesti da bi listor imalo. Gašp II, 705.
2. fig. blag, krotak. Golubinske priproščine pun redovnik … je začel moliti. Habd zerc 188.

m (sg. N golubińak, G -a, L -u, pl. A -e) golubinjak; usp. golubńak. H (s. v. ), B (s. v.  columbarium … rukotvorni golubińak, loculamentum, palumbarium, peristereon;  golubińak), J (s. v.   columbaria),  P (s. v.  columbarium 897). Golub od jastreba beži vu duplo ali golubińak. Mul pos 259. Golubińake … snaži. Horv kal-b (1813) 39.

adj. isto što golubinski 1. Ov mesec dobro je golubińi i kokošji gńoj okol vertov … razmetati. Danica (1840) 42.

adv. u svezi po golubje na način kako to golubi čine. B (s. v.  columbatim … po golubje kušuvati).

adj. (sg. N n. golubje, G n. -ega, I n. -em) isto što golubinski 1. B (s. v.   columbaris).  Napravi lug iz lajna golubjega. Luič 112. Tratina … naj se posipava … z golubjem i kurjem lanem. Danica (1847) 153.