Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. isto što hakliv (i ista etim.). B (s. v.   dapalis).

f (sg. A haklivost, L -i) etim. v. hakliv; zadovoljavanje prohtjeva i želja, razmaženost, izbirljivost; usp. haklivost. O, kak hudo jednoč platiti moral budeš hakļivost z kojum se sada nevolnomu telu tvojemu miliš. Verh 418.

pf. (pridj. akt. sg. m. haknul) dahnuti (v. hak). [Bog] je vu ńega haknul i svoj božanski duh vu ńega pustil. Zagr I, 156.

m mađ. akó; mjera za tekućinu i žitarice (oko 50 l ), akov; usp. vedro. B (s. v.  s uputom na vedro).

f (pl. A hale) isto što haļa 2. Daj … norcu … svilne hale, taki je vtepe. Habd ad 874. Svilne sleče hale i priprostu … obleče opravu. Gašp II, 688.

interj. isto što hej 1. B (s. v.  heus … hala … čuješ).

f (sg. I halabardum) isto što halaparda (i ista etim.). Stoječega … halabardum čez terbuh prebode. Habd ad 335.

adj. (sg. N n. halabučno, f. -a, L n. -om, I f. -om, pl. A m. -e) bučan.
1. 
a. koji je popraćen velikom bukom. [Nakaneńe je] halabučne … spomenke … preprečiti. Kal-b (1831) 36.
b. koji je pun buke, šumova, tutnjave, olujan (o vremenu).B (s. v.  zlo vreme). Jakob, Jakob, vu ovakvom zločestom i halabučnom vremenu hočeš da ja … starec vani ostanem? Pap 11 a.
2. u svezi halabučna pohvala oduševljeno, burno odobravanje. Kada je taj dokonček … prečital, čula se je halabučna pohvala. Nov horv 129 b.

n (sg. N halabučeńe, G -a, I -em) gl. im. od halabučiti; usp. bučańe, halabuka.
1. vikanje; vika, galama. J (s. v.   tumultuatio).  Je li ne more … orsagovečnik posred svetskoga halabučeńa … zveličeńe svoje opravļati. Krist blag II, 31.
2. tutnjava, grmljavina. Ļudstvo osupńeno nad ovem halabučeńem derčalo je sve na jate k kraju brega da vidi kaj bude … izišlo iz toga ropotańa. Krist bas 20.

f dem. od halabuka; usp. glasek 2. B (s. v.   rumusculus).