| humski | adj. (sg. N m. humski, pl. A f. -e) koji se odnosi na Hum, srednjovjekovnu državu uz Neretvu. Pisal se je vojvoda dalmatinski, horvatski, humski i raški. Vitez raf 90. |
| huncfut | m (sg. N huncfut, A -a) isto što huncvut 2. (i ista etim.). Donesla je nesreča med nas jednoga huncfuta, tepca, ki se zdal da je trgovec volov z Banata. Brez mat 80. |
| huncmod | m isto što huncvut 1. (i ista etim.). Aj, huncmod … naj bude za pervi put. Fricek 6 a. |
| huncmut | m isto što huncvut 1. (i ista etim.). Gledel je črez dreva, grajne, smejal se je ļudem dole, otkrival je ļudske tajne, bil je huncmut dobre vole. Dovj 23. |
| huncutarija | f (pl. L huncutariah) etim. v. huncvut; vragolanstvo, obješenjaštvo. Zubak je vu huncutariah dobro zvučen. Odv isk 49. |
| huncvut | m (sg. N huncvut, G -a, D -u, pl. N -i, G -ov) njem. Hundsfott; usp. huncfut, huncmod, huncmut. |
| Huni | m pl. (N Huni, G -ov, A -e) pripadnici mongolskoga srednjoazijskoga naroda koji je u IV. st. prodro u Europu, Huni; usp. Hunuši, Vogri s. v. vogri 2, Vugri s. v. vugri 2. [Leto] 373. Huni ali Vogri iz Sitie ovo vreme najpervle jesu v Panoniu, deset sto i osamdeset jezer ludi … je došlo. Vram kron 25. Huni ali Vugri … došli su vu Panoniu. Vitez raf 59. Od Atile, kraļa Hunov, podseden [je] bil francuski varuš Aurelia. Zagr IV, 371. Prokop … dve falinge ńim spogańa, najmre da … jako se gńusno deržiju i da … Hune nasleduju vu robleńu, otimańu i zgrabļivosti. Mikl izb 28. |
| hunkati | impf. (inf. hunkati; prez. sg. 1. hunkam) govoriti kroz nos, hunjkati; usp. huntati, huńati. B (s. v. hunkam). |
| hunkavec | m onaj koji govori kroz nos, hunjkavac. B (s. v. ). |
| hunski | adj. (sg. N m. hunski, GL f. -e) koji se odnosi na Hune (v. Huni), hunski. Atila, hunski vojvoda, okolo leta 442; vnoge odraše i navlastito Srima je z zemļum zjednačil. Mikl izb 33. |
