Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m onaj koji se čemu uklanja, koji se od čega čuva; usp. habenec. B (s. v.   vitator),  J (s. v.   vitator).

m (sg. N habd, G -a, može biti i od habed) bot. isto što hebed. J (s. v.   ebulum).  Vzami mladoga habda. Luič 106.

adj. (sg. N n. habdeno) koji se odnosi na habd i habed; isto što hebdov. B (s. v.   habdeno  s uputama na hebdeno).

adj. (sg. G n. habdovoga) isto što hebdov. Vzami habdovoga listja vrhunac. Luič 96.

m (sg. N habed; oblici koji mogu biti i od habd donose se tamo)bot. isto što hebed. H (s. v. ).

adj. (pl. A f. habne) trošan (v. habati¹); u svezi hlače habne radne hlače; usp. habļen, kerentoven. Ovo dokonča ves plemeniti ceh … da naučńaku [da] … na vsa lieta jedne hlače kerentovne aliti habne. Var mes 213.

m (pl. N habenci) isto što habavec. V gjoput sinekure zamotani zvertavci, habenci, pomeknjenci, srakari … sakem banskem migu kusati lajavci. Krl 122.

m etim. v. heber; isto što cuk. H (s. v. ).

m (pl. N haberdari) perz. haberdar »glasonoša«; vrsta topa kojim se daje znak na uzbunu; usp. habernik. Smudnik se smudi, garme haberdari komorhanski zelenki za praha pet funti. Krl 63.

m tur. (iz arap.)haber; isto što haberdar. Harčalija, habernik saltomortale koplanik. Štroca, škljoca, tančica, sajava, taljančica. Krl 102.