Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

habikruh

m (sg. N habikruh, pl. N -i, G -ov, D -om) (vjerojatno)probisvijet; nasilnik. Znam ja dobro takveh habikruhov nakaneńa, komaj iz škol izideju … vre misliju da bi koju divojku kade zaslepili. Brez mat 46. Habikruhi baš tak im z prostem človekom činiju kakgod čini sokač z lemonum koju gńete. Lovr ad 116.

habit

m isto što habituš (i ista etim.). [Ona] je s požunskog kloštra uskočila i habit onde nosila. VDA 8, 57. Bil grešnik, pokornik … sad habit obleče. Henr 208.

habitel

m kvaritelj, zavodnik (v. habati1). B (s. v.  vitiator, habitel).

habiti

(se) impf. (inf. habiti, habiti se; prez. sg. 1. habim, 3. -i, -i se; pridj. akt. sg. m. habil, pl. m. -i).
I. isto što habati1. B (s. v.  adultero, delibo, tinea, vitio;  habim), J (s. v.  casso, corrumpo, labefacio …habim …kvarim …rušim …porušujem …kaj mlahavo …gibuče …padajuče činim). Odnesete truplo svoga človeka, ńegov pogled habi veseļe naše. Vukot gol 79. Sušca sneg stern habi. St kol (1866) 108.
II. refl. ~ se isto što gńiti 1. B (s. v.  afficio, immarcesco … habim se … kvarim se… gniem … razpadam se).

habituš

m (sg. NA habituš, L -u, I -em) lat. habitus; redovničko odijelo; usp. habit. Reda svetoga Ferenca … habituš na se [je] bil vzel. Habd zerc 541. Vrag pekleni … dojde na vrata vu habitušu redovničkom. Zagr I, 128. Habituš dominikanskoga reda vučinil si je donesti. Fuč 145.

hableńe

n gl. im. od habati1; isto što pohableńe 1. B (s. v.   vitiatio;   hableńe s uputom na pohableńe).

habļen

adj. (sg. N m. habļen, n. -o, f. -a) koji nije kakav bi trebao biti, pokvaren, iskrivljen (v. habati1); usp. haben. B (s. v.  s uputom na pohabļen).

habļeno

adv. krivo, naopako, pokvareno (v. habati1). B (s. v. ).

habļiv

adj. (sg. N m. habļiv, n. -o, f. -a) koji se lako kvari, troši, raspada, uništava (v. habati1). B (s. v.  habļiv … habļiva … habļivo … kaj se more zkvariti … rasipati i na nikaj dojti).

habšpurgski

adj. (sg. N m. habšpurgski, G m. -oga, f. -e) koji se odnosi na Habsburge, habsburški; usp. habšpurski, hapšpurški. Rodolfuš, knez hapšpurgski, pervi [je] … cesarom rimskim … postal. Vram kron 40. Kraļevsko namestničtvo na Vugerske zemļe ženskomu spolu iz habšpurgske hiže … dopalo je. Vitez raf 235.

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
HAZU