|
hajańe
|
n gl. im. od hajati I. 1; staranje, briga. B (s. v. cura s naznakom da je dalm.; hajańe). |
|
hajati
|
(se) impf. (inf. hajati se; prez. sg. 1. hajam, -am se, hajem; pridj. akt. sg. m. hajal; pril. prez. hajuč).
I. brinuti se; mariti za što, žudjeti za čim. B (s. v. ensalmo, desidero; ne hajam s uputom na ne marim, ne marim). On za prepoved ne hajajuč i ne marajuč … pristupil je. Bel prop 62. Bože, daj mi milost da budem mogal … za ńe ništar ne hajati. Zriń 337.
II. refl. ~ se isto što ~ I. B (s. v. curo … skerbim se … marim … skerb … pomńu … pasku na kaj nosim … hajam se … brinem se; hajam se). |
|
hajavec
|
m isto što ļudoslepitel. X (s. v. stigo … praestigiator … ļudoslepitel … hajavec). |
|
hajčiti
|
impf. (imp. sg. 2. hajči) spavati (u dječjem jeziku).Hajči Smiļček, hajči picek moj. Matoš nokt 47. Hajči sinek, moje dete. Pav pop 46. |
|
hajd
|
interj. etim. v. hajda2.
1. isto što hajda21. Hajd, ite, najdete pri ciganici kiseloga mleka. Danica (1840) 101. Hajd, k farandoli hote taki, i z dečkom svojim tancat taki! Domj prov 7.
2. za isticanje da se što zaista dogodilo. Mali vetrec ńega [dim] hajd razvleče. Danica (1848) 125. |
|
hajda1
|
f (sg. N hajda, G -e) bot. isto što hajdina 1. (i ista etim.). B (s. v. panicum), J (s. v. panicum). Donesla [je] vojska žita, hajde [i] jednu jagodu grozda. VZA 5, 112. Ob Vidovom … seje se letni lan, žito i hajda. St kol (1866) 124. Hajda moja, ti hajdina, kaj se za me gdo spomina? Domj kraj 14. |
|
hajda2
|
interj. tur. hayde »idi, naprijed«; usp. ajd, hajd, hajde.
1. samostalno i u svezi ~ da za poticanje i požurivanje: idi! naprijed! Hajda, treba marlivo iskati. Velikov 68. Hajda, hoču probati. Brez diog 122.
2. u službi imperativa glagola ići, poći. Hajda vsaki vu svu vulicu. Velikov 60. Hajda van, taki van. Tamburl 80. |
|
hajde
|
interj. etim. v. hajda2.
1. isto što hajda21. Tako pravo, hajde, starče! Velikov 95. Hajda, hajde! Krist gram 143.
2. u svezi ~ de u službi riječce za dopuštanje, slaganje: pa dobro, neka. Dijak: … Budeš videl, i onda reci kaj znam. – Diogeneš: Hajde de! Brez diog 102. |
|
hajden
|
adj. (sg. N m. hajden, -i, G f. -e) etim. v. hajdina; isto što hajdinski. B (s. v. secalinus). Leto prošastno okolo hajdene žetve … spoznala [je] kade gostile se jesu [veštice]. Starine 25, 42. Ako se ufaš dobre jeseni za hajden cvet … podkadi koš. Danica (1834) 31. |
|
hajdina
|
f (sg. N hajdina, G -e, A -u, -o VDA 11, 170, L -i, I -um, pl. A -e) njem. Heide.
1. bot. heljda, hajda,Polygonum fagopyrum; usp. hajda1, helda. B (s. v. melefrugum, secale; hajdina, helda), J (s. v. panicula, panicum), P (s. v. panicula 545). Imal [sem] penezni delavcev gda sem hajdino žel. VDA 11, 170. Od jednoga voza hajdine i zobi … [plača se] d. 15. Starine 26, 13. Zrok istoga betega z vekšinum je da je [tič] … preveč z hajdinum hrańen. Fink 33. Čez hajdinu steza vodi. Domj kip 67.
2. hajdinsko brašno. Se se puši kak vulkan … Zelenače iz hajdine, fedrih, špicflau, govedine. Krl 43. |
