Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

(se) impf. (inf. hitriti Nem jez 177, hitrit Brez jerem 148; prez. sg. 1. hitrim, 2. -iš, 3. -i, pl. 3. -iju, -iju se; imp. pl. 1. hitremo. 2. -ete; pridj. akt. sg. m. hitril, hitril se).
I. isto što hiteti. X (s. v.   festino).  Ako anda živoga zastignuti hočete, hitrete! Brez al 23. Gdo je … on koj onak z lehkem i vugodnom korakom hitri po onom prostranom boreńa poļu. Mar 15.
II. refl. ~ se isto što hiteti. I prek glave i naglavce naj se hitriju, naj se žuriju. Lovr rodb 55.

adv. (hitro; komp. hitreje, -eše; superl. najhitrije, -ejše) hitro.
1. načinski prilog.
a. na brz način, brzo. B (s. v.  accelero, affluo, barbarismus … biva … priložeńem gda se komu poštuba ili littera ali syllaba nepotrebna priloži kak i ako se poduža ka se hitro mora zreči, caduciter, capax, celeranter, celerius, celevriuscule, citatim, citissime, cito, curriculo, mobilitas, numero, ociter, os, properanter, properus … hitro koga slediti, raptim … berzo … hitro … na berzom, seductilis … hitro prekanļiv, vegetabilis 2. … friško niknuča … zhajajuča ili ka se hitro gibļu iz zemļe; hitreje, hitro), J (s. v.  celeranter, citatim, cumprimum, curriculo, extemporaliter, festinate, incitate, ocyus), P (s. v.  calopodium ferratum 168), X (s. v.   festino).  Nigdor ne mogel … nego sama jedna dekla ka je hitro tekuč k ńe dohajala. Habd ad 294. Nikaj drugo reči ni mogel kak: Ovde su! Hitro, hitro! Rob II, 155. Ma gospoda … s kem berže ja mešam, s tem hitreše tat derčati mora. Lovr ker 82.
b. vješto, okretno; usp. obrtno 2. B (s. v.  acutulus … bistro … hitro spameten, agiliter … vmetelno … ğeğerno … hitro … z berzem sim i tam obračańem … obartno, argute … razumno … premudro … tenko i vučeno … mudro … hitro).
2. vremenski prilog: u kratkom vremenu; uskoro; usp. hiter 6. B (s. v.  aphya … riba bela i gingava kruto koja kak se vu ogeń dene taki je pečena … odkuda … velimo … gda hočemo reči da koje duguvańe hitro i bërzo hoče prejti i minuti, brevi, categoricus, credulus, madidus, oxyporus), J (s. v.   desubito).  Serčno to zdihavańe hitro be uslišeno. Nadaž 17. Z kakvem načinom tak hitro se je k zdravju povernul iz tulikoga betega. Gašp II, 550. Mali lonec berzo (hitro) skipi. Krist anh 147.
3. u svezi kak hitro u vezničkoj službi veže vremenske rečenice: tek što, čim. Kak hitro k krivem bogom obernuli su se … svoja kraļestva i orsage jesu pogubili. Mal krep 7.

f (sg. N hitroča, G -e, A -u, L -i Nem jez 139, Tamburl 71, -e Švag I, 200, I -um).
1. isto što hitrost. B (s. v.   promptitudo).  Ludost je ļubiti kaj ze vsum hitročum prehaja. Kempiš 3. Neopisanum hitročum razglasilo se dugovańe to po celoj strani moskovskoj. Strel 59.
2. u svezi z hitročum vrlo brzo; na brzinu. Vnogi s. pričeščańe … opraviti … naglavce, to jest z hitročum [hote]. Matak I, 186.

f isto što hitropametnost. B (s. v.   perspicacia).

adj. koji je brzo gotov. B (s. v.   scedicus).

adj. v. hiter 6.

f svojstvo zraka da prenosi zvuk, prenosivost. Nepočutļiva žmekčina [zraka] zrokuje da mi ńegovo pritiskańe ne čutimo, ńegva hitromočnost pako da mi vsakoga glasa čujemo. Rož kal 89.

adj. brz, brzonog, hitronog; usp. brzonog. B (s. v.  celeripes, hemerodramus, hemerodramus … poštarski posel … poslotek … hitronog … skočec … derkavec … koi jeden den vnogo prejde).

adj. (sg. N n. hitroobračļivo) okretan, brz (u govoru).B (s. v.   tolutiloquentia).

adj. isto što hitropameten. B (s. v. ).