| hajka | f etim. v. hajda2; gonjenje divljači, hajka. Jagd f. (die Treibjagd) hajka. Krist anh 113. |
| hajkač | m etim. v. hajda2; gonič goveda, govedar. B (s. v. ). |
| hajkati | impf. (prez. sg. 1. hajkam) etim. v. hajda2; goniti u hajci, hajkati. H (s. v. hajkam). |
| hajla | f (pl. G hajl) isto što haļa 1. P (s. v. epitogium 162, vestispicus 314). |
| hajn | m (sg. N hajn, G -a) zool. vrsta šarana,Cyprinus sp. ili deverika,Abramkis brama. P (s. v. cyprinus latus 1000). |
| hajoš | m (sg. N hajoš, G -a, pl. N -i, A -e) mađ. hajos »lađar« pej. nevaljalac, prostak. Poštene reči ne zrečeju kakti hajoši. Brez mat 52. Onda su počeli hajoše kriveti i oštro im se groziti da je tukli budeju. Zriń 151. |
| hajs | interj. za tjeranje volova, vjerojatno ulijevo. Jen veli stija, drugi hais. Gaj poslov 6, 2. »Hajs, voli!« – znova plužiti stane. Pav pop 12. |
| hajsa | interj. pri poskakivanju od radosti. J (s. v. evax). Hajsa! hajsasa! hopsasa! hop! Krist gram 142. |
| hajsasa | interj. isto što hajsa. Hajsa! hajsasa! hopsasa! hop. Krist gram 142. |
| hajsnuti | pf. (imp. sg. 2. hajsni) udariti koga kao vola (v. hajs); fig. Još mu meso scufano ni dost, samo na levem gležńu vidi mu se kost … potegni, flakni, isplesiči, hajsni! Krl 51. |
