Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m isto što Ilijada. Kunič i Zamagna veliki diački pesniki. Ov Odiseu Homera gerčkoga vitiznanca, on pako Iliadem i Theokrita vu diačke pesme glasovito prenesli jesu. Mikl izb 96.

m (sg. N ilinščak, G -a) samostalno i u svezi zvezda od ilinščaka astrol. isto što pesja zvezda s. v. zvezda. B (s. v.  canicula … 2. nebeska zvezda ili zvezdopës … ilinščak ili zvezda od Ilinščaka ili od Elie dneva odkuda one 30 dni najvručeje vu letu zovemo Caniculares kajti ta Canicula najvekše onda ka se i z vručinum gospoduje).

m (sg. N ilir, D -u) isto što ilirac. Kada ilir k iliru govori, mislim da onda ništa nije što jedan drugome zaufati ne bi mogal. Bab gaju 26.

m (pl. G ilircev) pristaša ilirskoga pokreta, ilirac; usp. iler, ilir. Ak prem teh ilircev malo … pak nam vendar stepu selo, k tomu gone nas u beg. Iskr 1.

m pl. (N Iliri, G -ah) pripadnici indoeuropskog naroda na Balkanu u antičko doba; prema ilircima preci južnih Slavena; Iliri; usp. Ilirijanec, Ilirikuš. Narod Slavinov izhağa iz pokoleńa Jafeta … Nekoji zmed ńih … dobili [su] imena od svojeh ladavcev, kakti, … Iliri od Ilira. Mikl izb 13. Dogodovština Ilirah, kasnie Slavinah i najposle Horvatah zvanih. Danica (1842) 128.

adj. (sg. NA m. ilirički, G m. -oga, pl. G f. -ih, A m. f. -e).
1. koji se odnosi na ilirce, ilirski; usp. ilerski¹. Vnogopoštovanomu … gosponu … Ļudevitu Gay narodnih iliričkih … novin redaktoru. Ğal gaju 445.
2. koji se odnosi na Ilire; usp. ilirski 1. Za Pleuratom kraļ ńihov bil je sin ńegov Agron, viteški vojnik … na suhom i na vode vu mogučnosti vse perveše iliričke ladavce nadhodeči. Mikl izb 20.
3. južnoslavenski (v. Iliri); usp. ilirijanski, ilirski 2. Med vsemi vendar koje zovemo iliričke ili slavinske, jezik horvatski vu lehkoči izgovarjańa diačkomu vnogo spodoben [je]. Mikl izb 12.

m (sg. N Ilirianec, pl. N -nci).
1. Ilir (v. Iliri). Ilirianci iz starobitneh Traciancev ishağajuči, zavjeli su bili vse ishodne orsage do Adrianskoga mora, ali … i ńe zadńič obladali su Rimļani. Krizm raj 211.
2. Južni Slaven (v. Iliri); usp. Ilirikuš. J (s. v.  Illyrus … Ilirianec iliti Slovenec … Horvat … Dalmatin … Bošńak).

adj. (sg. N f. ilirianska) isto što ilirički 3. J (s. v.  Illyricum … ilirianska zemļa … deržava iliti veliko slovensko carstvo … kraļevstvo … koje vu sebi več kraļestvih … kakti horvatsko … dalmatinsko … bosansko … bogarsko … serblinsko … sadašńe slovensko … zaderžava, illyricus … ilirianski ali slovenski … horvatcki).

m (pl. A Ilirikuše) isto što Ilirijanec 2. Alekšander (tisk. Alexander) veliki … Bulgare i Ilirikuše ki se vezda imenuju Sloveni oblada. Vram kron 13.

adj. (sg. N m. ilirski, G m. -oga, pl. G m. -eh, A f. -e).
1. isto što ilirički 2. Turci vzeli su Skadar na Bujani, stolno negda mesto kraļev ilirskeh aliti slovenskeh. Vitez raf 126.
2. isto što ilirički 3. Cesar … Ferdinand (Dragič) I. odvetni cesar austrianski, kraļ vugerski, pemski, longobardski i benetački, Galicie, Lodomerie i ilirski. Danica (1847) 35.