Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (pl. G imajn) isto što imańe 2. Imajn morskeh, negda frangepanianskeh, pod orsaga … [vučineno je] oblast spravleńe. VDA 11, 246.

n dem. od imajne; isto što imańiče 2. S. Beatrix Devica imajuči jedno dobro imajniče, kojega se je spohtelo bilo rečenomu poganinu. Zagr V, 2, 162.

n (pl. A imajńa) isto što imańe 2. Vsaki poverne se na imajńa svoja. Mul navuk 8.

adv. bilo koliko, makar malo (v. i-). Tihi … jala imalo ne nose. Mul šk 436.

m (sg. G imana) tur. imam; muslimanski svećenik, imam. Negovo društvo je zestavļeno iz … 1 imana (turskoga popa), 1 Tartarina … i desetero druge družine. Nov horv 57 b.

n (pl. L imanih) isto što imańe 2. Je li se do sada … deveto davalo; i je li … ovo deveto vu drugeh ove varmeğe strankah iliti imanih vu navade bilo. VZA 16, 222.

n dem. od imane; isto što imańiče 2. Vidi se ona zemļica, ono imaniče dobru hasen onomu … donašati. Matak I, 350.

n (sg. NA imańe, G -a, L -u, -i, I -em, pl. NA -a, G imań, -ih, L -ih, I -i) gl. im. od imati; usp. gospodstvo, ladańe.
1. vlasništvo, svojina; imetak; usp. imańoladańe, imaštvo, imatak, imeček, imenje, imeńe, imetek, imiček. H (s. v.  imańa dobitje, imańa odpuščeńe, imańe, imańe na fiškuša zveršeno), B (s. v.  bona, bona adventitia, bona caduca … 1. imańa koja nemaju odvetka … 2. koja nesu stalna neg preminuča … 3. osujeneh, bona mobilia, bona liberae dispositionis … imańa koja slobodno moremo razlučiti, bonusculum, caducus 3. … veli se odvetek ali imańa ona koja od onoga koje bi po pravice slišala, na drugoga jesu spala prenesena, censeo … 2. imańa prešacati … preceniti i štibru naložiti, cessio, communio … del vu imańu, devolutus … imańa prisujena fiškušu ili ka su spala na fiškuša, perpetuarius, praescriptio, precarium, sacrificatus … vu početku s. matere cirkve zvali su se oni koi vu pregoneh radi žitka i imańa obderžańa bolvanom su aldove činili z sercem pako kerščeniki hteli su ostati, stabilis, substantia, synopsis; imańa … dobleńe, imańe). list … 43. po kojem nazad dobivamo imańe), J (s. v.  auctio, bonum, habitio), P (s. v.  sector … je on koi imańa kakova god na ki hoče več stavlena za lehku cenu kupuje da pače koi u takova imańa po krivih tužbah i potvarjanih je vlezaval ali zarad lažlive vernosti i čalarne od fiškuša ali najglavitejega ladavca na prikazen je dobival 264). Srebro, imańe, drago kameńe … jesu nezgovorne gizdosti prilike. Habd zerc 102. Zemeļsko imańe … se teško dobiva. Citara 297. Zbog suprotivčine vremena, najmre seleńa, mešańa i navalivańa narodov, robleńa orsagov i požgańa domovine vsa imańa, pisma i knige … poginula su. Ğurk 10. fig. Vu svetom imańu ovom tvojem bistričkom najosebujneše materinske tvoje pobožnosti naručaj jesi hotela najslajše raširiti. Gašp I, IV.
2. seoski posjed; privredno dobro; usp. imajne, imajńe, imane, imatak, laščina. B (s. v.  abdico, alaudium, bona castrensia, bona vacantia, castaldus, grangia, mensa, nomarcha, praedium, publico, sector, teneo), J (s. v.  praediator … ladańskeh pravic znanec ki pravice od imań dobro razme, praediatorius … imańu slišajuči … imańički … ladański), P (s. v.  fundus 40), X (s. v.   do).  Ne skerbi ti zato ni ne pazi za ńe, jur sam sam nam odlučil Ludbrecko imańe. Ščerb 54. Ta žena zove se Kate Luksička spod imańa ozalskoga kmetica. Starine 25, 70. Pečat samosvojna zadosta je negda prenesti imańa ladańska. Domin 115.
3. u svezi ~ več žen mnogoženstvo, poligamija. B (s. v.   polygamia);  list na prikazano ~ / čast v. list.

n (sg. NA imańiče, G -a, L -u, pl. A -a) dem. od imańe.
1. malen imetak, nevelika svojina. B (s. v.  bonusculum, haerediolum), J (s. v.   bonusculum).  Pojti ti je imańiče. Habd ad 711. Posle odpravi do biškupa naj za ńega moli, i to do tretjega obetajuči povernuti marofa i drugo k tomu imańiče. Gašp IV, 481. Imetka tak rekuč nemaju, nego za znanostjum prevažu, pak ipak nekoji imańiča imadu. Nov horv 390 b.
2. mali posjed; usp. imajniče, imaniče, imeničje, imeńičje. B (s. v.  ager, possessiuncula, praediolum;  službeni), J (s. v.  praediolum, possessiuncula). Ono imańiče mene zapišete. Habd ad 767. Roditeli ńegovi … vu rečenom selu kakti imańiču svojem nastane se. Gašp I, 496. Jeden sudbenik na imańiču gospodskem pri sudu proti jednomu mužu jako se je razļutil i muž prefriganec takaj se bil vužgal. Danica (1836) 78/79.

adj. koji se odnosi na imańe; vlasnički, posjednički. J (s. v.  praediatorius … imańu slišajuči … imańički … ladański).