Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (sg. NA izvišeńe, G -a, L -u, I -em) gl. im. od izvisiti.
1. uzdizanje, uzvisivanje; podizanje; slavljenje, hvaljenje. B (s. v.  elatio … iznašańe … izvišeńe, erectio … po- ali izdigneńe … podigańe … izvišeńe, promotio … na više podigneńe … izvišeńe, stauropegium … križa podigneńe … izvišeńe i blagoslovleńe), J (s. v.  clarificatio … izvišeńe … razglašeńe, elatio … izvišeńe … iznešeńe … oholia … oholost … gizdost … bahatost, exaggeratio … izvišeńe … Erhöbung … grossmachung, exaltatio … izvišeńe … podigńeńe). Gizdost je nezredno poželeńe izvišeńa. Katek 108. Glasa … na izvišeńe novih čestnikov podignuti more. Bedek 3.
2. isto što izvišenost 1. J (s. v.  fastigium … izvišeńe … der Gipffel oben am Haus), X (s. v.  cello … excelsitas …izvišeńe … izvišenost … Höhe).
3. isto što izvišenost 3. J (s. v.  eminentia … izvišenost … izvišeńe … visokost, honoripeta … za dikum … pošteńem … izvišeńem hlepitel).
4. isto što izvišenost 4. B (s. v.   elatio),  J (s. v.   elatio).
5. u svezi Izvišeńe sv. križa, Izvišeńe presvetoga križa blagdan koji se slavi u čast križa na kojem je bio raspet Isus Krist; usp. Izvišavańe svetoga križa s. v. izvišavańe. Ļuctvo … delati slobodno more … na dan … Izvišeńa presvetoga križa. VDA 11, 242. Izvišeńe sv. križa 14. sept. St kol (1866) 49.

impf. isto što izvišavati I. 1. b. Ne moramo mi dobrotu i miloserdnost višńega Boga izviševati. Krist blag II, 82.

m hvališa, hvastavac, hvalisavac. J (s. v.   buccinator).

adj. gram. u svezi ~ stupaj superlativ; usp. izvisitelni. Tretji stupaj ali izvišitelni (gradus superlativus) je ono meńańe pridavnoga kojem izreče se predvrednost osobitostih jedne stvari pred osebitostmi vseh drugeh stvarih one fele. Nem jez 123.

pf. (inf. izvišiti; prez. sg. 1. izvišim, 2. -iš, 3. -i).
1. isto što izvisiti I. 1. J (s. v.  cathedra, inaltatus, pergula, sublimis, suggestum;potvrde pridj. pas. koje mogu biti i od s. v. isvišen).
2. 
a. isto što izvisiti I. 2. a. Česa ne znaš ni ne vidiš, z tverdum verum vse izvišiš. Citara 265.
b. isto što izvisiti 2. b. Bil [je] sveti Matiaš na apoštolsku čast izvišen. Krist ap 27.
3. povećati. Kojgoder nasleduje božanskoga ovoga dobroga pastira … seguren je da vtverdi i izviši sreče vremenite hiže svoje. Matak I, 500.

pf. (prez. sg. 2. izvišiš) biti obješen. Ti malovreden leńak … odidi hitro iz očih mojeh i primi za milošču tvoje živļeńe – ar vreden jesi da izvišiš. Matak II, 305.

adj. (sg. N n. izvišneše) isto što izvišen 3. Potverğeńe kraļa iliti izvišneše ńegovo k nareğeńu orsaga privoleńe. Domin 21.

(se) impf. (inf. izvišuvati; prez. sg. 1. izvišujem, -em se, 3. -e, pl. 1. -emo, 3. -u) impf. od pf. izvišiti¹.
I. 
1. 
a. isto što izvišavati I. 1. a. B (s. v.  exalto, extollo, inalto, sublimo;  izvišujem), J (s. v.   inalto).
b. isto što izvišavati I. 1. b. B (s. v.  celebro 3 … razglašujem … izvišujem hvalum … glas povekšavam … hvalim kruto … dičim … slavim čineńe koga god, extollo, magnifico, sublimo;  izvišujem), J (s. v.  clarifico, decanto), X (s. v.   magnus).  Ja izvišujem [Bože] tvoje sveto ime. Magd 67. Bog nebeski … gizdave ponižuje i ponizne izvišuje. Gašp I, 59.
2. uzdizati na kakvu čast, položaj i sl., unapređivati. B (s. v.   promoveo),  J (s. v.   eveho).
II. refl. ~ se hvaliti se, dičiti se, uzvisivati se; usp. dičiti II, hvaliti¹ II. B (s. v.   magnifio;  izvišujem se s uputom na oriašim se), J (s. v.   buccino).

pf. (inf. izviti; pridj. pas. sg. N m. izvit).
1. svinuti, iskrenuti. B (s. v.  izviam … izviti … izmotavam).
2. isto što rastrti I. 1. B (s. v.  explicatus … izvit ali razvit … razstert … prestren … razprestren, explicitus … izvit ali razvit … prestert … razprestren).

adv. isto što rasprestrto 1. B (s. v.  explicate … izvito ali razvito … razpresterto … presterto, explicitè … izvito ali razvito … presterto … razprestreno).