Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (sg. NA izveržeńe) gl. im. od izvrči; usp. zvržeńe.
1. isto što ishičeńe 1. B (s. v.  egestio … izhičeńe … izmetańe … izveržeńe), J (s. v.  depositio … 4. izveržeńe … izhičeńe, ejectio … odhiteńe … izhičeńe … odveržeńe … odbaceńe … izveržeńe … izbaceńe, proscriptio). Negva prava misel [je bila] da bi posleniki potverdili izveržeńe svetoga Ignaciuša iz patriarske stolice. Danica (1848) 75.
2. isto što izvržek 1. B (s. v.  aborsus, abortio;  izveržeńe), J (s. v.   abortio).

impf. (prez. sg. 1. izveržujem; ptc. prez. sg. N m. izveržujuči) impf. od pf. izvrči.
1. izbacivati, odbacivati; usp. ishitati, izbacuvati, izvrgati, izvrguvati 1, odvržuvati, othitati. J (s. v.  ejectitius, ejicio).
2. pobacivati, abortirati; usp. ishituvati, izbijati 6, izvrguvati 2. B (s. v.   aborior).

n gl. im. od izvučati (se); naukovanje, učenje; vježbanje; usp. izvučeńe. B (s. v.   execirtatio),  X (s. v.   arceo).

(se) impf. (prez. sg. 1. izvučam, -am se, pl. 1. -amo se) impf. od pf. izvučiti (se).
I. učiti, vježbati (sebe i drugoga ); usp. izvučavati. J (s. v.  edoceo, perdoceo), X (s. v.   arceo).
II. refl. ~ se učiti se, učiti (sebe), vježbati (sebe).B (s. v.   exercitor).  Kak anda neje veliki kvar … kada si prilike na hasen ne obračamo … da se vu kreposti izvučamo. Verh 435.

impf. (prez. sg. 1. izvučavam) impf. od pf. izvučiti (se); isto što izvučati I. B (s. v.   exercito).

adv. spretno, uvježbano, dobro naučeno. B (s. v.   exercitate).

n gl. im. od izvučiti (se); pouka, poučavanje; usp. izvučańe. B (s. v.   conduco).

pf. (inf. izvuči; pridj. akt. sg. m. izvukal; pridj. pas. sg. N m. izvučen).
1. isto što izvleči 1. a. B (s. v.   izvučen  s uputom na vlečen, izvuči s uputom na izvlačim).
2. samostalno i u svezi ~ iz sebe isto što isleči. Jonatha … je izvukal iz sebe svite svoje i … druga svojega Davida naga i gola je obukal. Bel prop 46. Zamazane oprave moraju se odmah izvuči. Nar besn 49.

m učitelj; uvježbavatelj. B (s. v.   exercitor).

(se) pf. (prez. sg. 1. izvučim, -im se, 3. -i, -i se; pridj. akt. sg. m. izvučil se, f. -a, -a se; pridj. pas. sg. N m. izvučen, f. -a, G m. -oga, D m. -omu, A m. -oga, -a, pl. N m. -i, A m. -e) usp. zvučiti.
I. naučiti, uvježbati. B (s. v.   exercitatus).  Pojdem med Latine prek Mora čerlena, da me vsaki vidi mudro izvučena. Magd 76. Apoštol s. Jakob, vu škole Krištuševe izvučen … dvoje najhasnovitejše … opomińańe nam daje. Matak I, 580. Sv. Ivan … opazi nekojega mladenca i ńega dopeļa i preporuči ondešńemu biškupu da iz ńega Bogu vrednoga slugu izvuči i odhrani. Danica (1847) 54.
II. refl. ~ se isto što ~ I. Ako i … vse se navuke izvučim … ļubavi pako nemajuči, nikaj nesem. Nadaž 19. Ferenc … vu Pariz glasovite vekše škole mudroznanstva poslan, ńe tak fino izvuči se da čes malo navučitel vu ńih postane. Gašp IV, 540.