| Idumeji | m pl. stanovnici Idumeje (v. Idumeanec). Ja čtem da su … vojuvali … suproti Kaldeom Idumei. Zagr razg 141. |
| idumenski | adj. koji se odnosi na Idumeju (v. Idumeanec); usp. idumeumski. Idumenski orsag [hoče] od Boga po nepriateleh na pusto veržen biti. Šim prod 13. |
| idumeumski | adj. (sg. G f. idumeumske, D n. -omu) isto što idumenski. Zburkal se je Aerodeš na novine ove kakti kervolok prihodni ne iz židovske nego iz idumeumske roğen kervi. Gašp I, 214. |
| iğeńe | n (sg. G iğeńa) isto što ideńe 1. Bi li veliku nepriliku imel … da bi mesto iğeńa na igrokaze Krištuša Ježuša v cirkvi pohodil? Verh 324. |
| iftihon | m (sg. I iftihonom) vjerojatno. tur. (iz grč.)istifān/-van »vijenac«; vrsta odlikovanja. Nekoje, u Serbskoj zaostavše čestnike počestiše zultan z turskim iftihonom. Nov horv 390 a. |
| iga | f isto što igo. Iga f. die Wag am Wagen. Krist anh 13. |
| igda | adv. bilo kada, ikada (v. i-); usp. igdar. Prez svake pogibeli [blaženi budu] onu radost igda zgubili. Mul šk 184. Našega Fundanuša kči je vumerla! – najčedneše, najļubļeneše stvorjeńe koje sem igda videl. Krist anh 256. |
| igdar | adv. isto što igda. V vseh poslih svet himben, nit igdar manguje, v krepostih, v samom zlotvorstvu glasovit. Henr 198. Pred 14 dnevih ni bilo nikakvoga ufańa da bi več igdar pisati mogel. Prav pis 65. |
| igde | adv. bilo gdje, gdje god, igdje (v. i-). Igde, wo immer, irgend wo. Krist gram 118. |
| igdo | pron. (sg. A ikoga) neodređena zamjenica: itko, bilo tko (v. i-). Aj Bog da ikoga mogu imati za šenatora. Cepel 134. |
