Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. N igravec, G -vca, pl. N -i, G -ev Pop 1 b, Tamburl 69, -ov Hip 82 a, A -e).
1. isto što igraš 1. J (s. v.  lusor, pilarius).
2. 
a. svirač. B (s. v.   pulsator),  J (s. v.  lyristes, modus). Igravce si pogodiju ki … v gusle pile. Horv kal-b (1834) 43.
b. plesač. Chorus … koruš, igravec, skupčina. Syl 2, 408.
c. isto što igraš 2. b. Kakova malovrednost! Igrokaze z evangeliumom zjednačiti i reč igravca k reči Božjoj prispodobiti. Verh 246.
3. onaj koji se šali; šaljivčina. J (s. v.   collusor).

f f. od m. igravec.
1. plesačica. J (s. v.  choraulistria, ludia … žena igravica … skakavka … kauklerica).
2. u svezama koń ~ konj koji poskakuje. B (s. v.   koń);  žila ~ anat. arterija. J (s. v.   arteria),  X (s. v.   artus).  Arteria … žila životna. Žila igravica. Voc 497.

m (sg. G igreca) isto što igraš 1. Vzemi išče peldu od nesramnoga nekoga igreca. Habd ad 570.

adj. koji se odnosi na igra 1. B (s. v.   lusorius).

f dem. od igra; hip. prema igra 1. Kaj vsega sveta veseļe i slasti proti nebu? Ah nikaj! … Jedna stara kramica, jedna dečinska igrica i noriica. Gašp III, 890.

adj. isto što prizorni. J (s. v.  scenicus … prizorni … igročinski).

adv. na glumački, komedijaški način. J (s. v.   scenice).

n (sg. G igrodeļa) vjerojatno sviranje, muziciranje. J (s. v.  psalmodia … popevańe poleg mužikaškoga igrodeļa ili inštrumenta).

m (pl. A igrogledavce) onaj koji gleda predstavu, gledatelj. B (s. v.  theatrum … razveseliti gledajuče ili igrogledavce).

f (sg. G igrohlepnosti) strast za igrom. Čuvajte se, anda, od igrohlepnosti. Lovr zap 28.