Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f pl. dem. od jagli. Jaglice, ein Diminutiv von jagli. Krist gram 11.

m mirodija, klinčić;Eugenia caryophyllata. Jesen na pragu, sisvetske megle … jaglin v čurki, đumber v devenice. Krl 110.

f (sg. N jagma, A -u, I -um, pl. G -i, A -e) tur. yağma.
1. silovit napad, navala; otimanje, pljačka; utrkivanje tko će prvi što ugrabiti; usp. boj, jagmeńe. B (s. v.   assultus   tisk. asultus… nadskočeńe ili naskočeńe … jagma … šturma; jagma), J (s. v.  certamen, discrimen), X (s. v.   cerno).  Oni silum jemļu i jagmum grabe Božje kraļestvo. Kraj 23. Z vojskum navek se tuč širom razhağa, kad čkoma, kad jagmum se velkum raznese. Henr 208. Kozaki … vu naše taborišče z nami dojduči vnoge šatore jagmum su porobili. Krizm osm 99.
2. u svezama jagmu činiti jurišati. B (s. v.   assulto);  na jagmu naglo, brzo. J (s. v.  pedarius, properatus, rapide), X (s. v.  cerno … certatim). Na jagmu nas silom on hoče goniti, mi pred ńim kot orlom ptiči čemo iti. Zrinski 85. Ļubav Marie na jagmu je zasipavana. Gašp I, 916; na jagmu vzeti (kaj) na juriš osvojiti (što).On, ako bi nepriateli tverğavu ńegovu na jagmu vzeli, lehko osloboditi se … bi mogel. Rob II, 37.

n (NA jagmeńe, L -u) gl. im. od jagmiti; isto što jagma 1. B (s. v.  apheteria 2; grableńe … jagmeńe … silum otimańe, jagma). Od ražańa [je] hujše krivo jagmeńe, ko po malo siromaha pojeda. Habd ad 447.

(se) impf. (inf. jagmiti; prez. sg. 1. jagmim, -im se, 2. -iš, 3. -i, pl. 3. -e; aor. pl. 3. jagmiše; pridj. akt. sg. m. jagmil, n. -o, pl. -i; ptc. prez. pl. D m. jagmečem; pril. prez. jagmeči, jagmeč se).
I. 
1. silom otimati, grabiti; pljačkati. B (s. v.  grabim … grabiti … silum jemļem … otimļem … jagmim, jagmim). Ovde gemant z perstov, onde lanc od zlata jagme z gerla. Jurj 122. Ovo su tri one feļe kozačke koje jagme zemļe i ladje turačke. Krizm osm 69. fig. Za spravlańe … zimščine, kak jarine bude se za vreme jagmiti. St kol (1866) 87.
2. napadati, jurišati (silom)zauzimati (što).B (s. v.  jagmim 3). Onu hižu ali zid vu koterom bi bil poglavnik silum [bi] jagmil. Vitez raf 155. Tokaj grad Turci i Tatari jagmili su z velikum silum. Vitez raf 155.
II. refl. ~ se grabiti se, otimati se za što ili koga. P (s. v.  pila raptim 326). Ne li ov … razbojnik mogel onda reči kada su se peklenski duhi za ńegovu dušu jagmili. JBVP 90. Za drobtińe opadajuče oni se jagmili budu. Gašp IV, 368. Marokanci [su se] za ńu (robu)vse jagmili. Horv kal-a (1829) 43.

m isto što jańec 1. Kada se risu ispuču zubi, postane miroven kakti jagnec. Zagr IV, 167.

m (sg. N jagned, G -a) bot. isto što jagńed. P (s. v.  populus nigra 507).

f f. od m. jagnec; isto što jańica. B (s. v.  agna … samica ovčica jednoga leta … jagnica).

m (sg. NA jagnuš, L -u, I -em, pl. N -i, A -e) etim. v. agnuš.
1. privjesak s likom janjeta kao simbolom Krista; usp. agnuš. B (s. v.  bulla, pentacula, phylacterium 2). [Grešne] nesu … blagoslovene svetče … kip, križ [i] jagnuš. Mul pos 717. Na prsa je imal nekakve jagnuše i škapulare. Brez diog 93.
2. kutijica u kojoj se nose svetačke moći. Gospon Andraš Lazorvski, kruto pobožen proti kipicu kipa čestokovskoga, ńega vsigdar … je pri sebi nosil vu jagnušu srebernomu na vratu visečega. Gašp IV, 675.

m (pl. A jagnušce) etim. v. agnuš; dem. od jagnuš 1. Peter Nolaskuš vu Francuski zemļi … dosta krat iz vrata svojega viseče čačke dečinske kakti viseče vsakojačke jagnušce sam dole je stergal i vbogem razdelil. Gašp I, 497.