Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m dem. od japa; isto što japica 1. H (s. v.   japa),  B (s. v.   paterculus;   japa). Deca roditele svoje nigdar z kerstnem imenom ne zovu … nego vsegdar otec, mati, japek. Zagr IV, 78. Dragovič moj japek stalni, ja znam ne budu mi jalni. Građa 8, 437. Na perju od bogzna kuliko leta blagoslov zajdni japek nam dal. Pav pop 5.

m (NV japica, D -i, A -u, I -um) dem. od japa; hip.);usp. japek.
1. tata, tatica. H (s. v. ), B (s. v.   paterculus;   japa). Jeden dečaric … razgovarjal se je negda z svojem otcem pitajuči ńega: japica, kuliko vi imate let? Šil 292. Bog vas pozdravi, japica, dober večer, mamica! Lovr rodb 20. Kak su dima mamek i japica? Matoš vid 55.
2. naziv u obraćanju starijem muškarcu; usp. japuš. Petrica … odide k kožaru, ter mu … reče: Moj priateļ, japica. Lovr ker 34.

adj. (sg. G f. japičine) koji se odnosi na oca (v. japica). Ova tatbina bila je zrok japičine smerti. Jandr 106.

adj. očev (v. japa). Ako malu dečicu pitamo: Či si ti? odgovore: japin i mamin. Šim prod 70.

n isto što vapno. B (s. v.   japno  s uputom na vapno).

m isto što vapnar. B (s. v.   calcarius  s naznakom da je dalm. ).

m pl. pripadnici ilirskoga plemena, Japodi. Iliri … z bližnemi Istrianci, Liburni i Japodi složeni na suhom i na vode premogučni [su] postali. Mikl izb 20.

m (sg. N Japon, pl. N -i).
1. stanovnik Japana (Japonije ), Japanac; usp. Japanezer, Japonci. Zaterli su bolvani, okerščeni … Japoni. Mil vert 141.
2. dio vlastitog imena; u svezi Angeruš Japon. Angeruš Japon išel je iskat Kšaveriuša z krajov izhoda vu otok Moluku. Gašp IV, 544.

m pl. (N Japonci, G -eh) stanovnici Japana (Japonije ), Japana; usp. Japon 1, Japonijanci. Japonci lep paper … delati su navadni. Rob II, 19.

m pl. (N Japonianci, G -eh) isto što Japonci. Japonianci i ostali poganini jesu … hoteli … cirkvu zidati. Švag I, 22.