Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (sg. NAV jato, G -a, DL -u, L -om, pl. NA -a) usp. čreda, jata, krdelo.
1. stado, čopor, krdo. H (s. v. ), B (s. v.  abactor, abgrego … jatu lučim ali razlučavam, adgrego, aepolium, congrex, grex, mandra, suillus;  jato s uputom na čredo, kerdelo, kozlov 2), J (s. v.  agmen, grex), X (s. v.   ago).  Eine Heerde, čreda, jato. Mat gram 272. fig. Pasete čredo i jato gospodinovo, kotera meg vami jest. Vram post A, 75 a. O pastir! Zavezal si se Bogu da za ovce tvoje hočeš dati vusta tvoja … da hočeš pasti jato iliti čredo tvoje z navukom kerščanskem. Mul pos 13.
2. veći broj ptica koje lete zajedno, jato. [Svaka] se je od ńih odružila ter se prevzetno zmešalo vu jato pavov. Krist bas 27. Ideju jata za jati, gde im je stati? Domj kraj 49.
3. fig. skupina ljudi, grupa, četa, gomila. B (s. v.  caterva, desolatus), P (s. v.  caterva 384). Doverve [on] na skradńe boreńe nevoļnoga človeka z jatom iz pekla razbojniki. Nadaž 113. Zestane me najenput jedno jato oboružaneh ļudi. Velikov 60.
4. u svezama cela jata velika skupina, množina, gomila. Više more hvale dati jeden spametni kak cela jata bedakov. Čt kn 55. Mati vu sebi želi si sreču da bi kči ńeina vseh oči na se vlekla … da bi se cela jata vetrasteh mladičev okol ńe zebrala. Krist blag II, 261; na jata u čoporu, gomilice. B (s. v.  catervatim, gregatim, sturnatim).

f (pl. N jaterve, G -ih) isto što jetrva. P (s. v.  janitrices 290).

v. javk(-), v. jafk(-).

f (sg. L jave Starine 25, 11, javi J s. v. manifeste).
1. budnost, java. Ne v jave nego vu sne v četertek večer … Helena bila ju je. Starine 25, 11.
2. izr. na javi očito, otvoreno, javno. J (s. v.   manifeste).

(se) pf. (inf. javiti se; prez. sg. 1. javim, 3. -i se, pl. 3. -iju se; pridj. akt. sg. m. javil se; pridj. pas. sg. N f. javļena).
I. očitovati, otkriti, javiti; usp. kazati I. 2. B (s. v.   ostendo  s naznakom da je dalm. ), J (s. v.   manifesto).  Zveličeńe i žitka vekivečnoga skrovnost … preprostim … i nevučenim ribičem apoštolom pokazana, javļena i očivesta postaše. Vram post B, 32.
II. refl. ~ se
1. odazvati se, odgovoriti; oglasiti se. B (s. v.  assono, respondeo). Na to aldomaš na sepu zvaše če bi se gde što javil koj bi kaj protiv rekel, ali se ništor ne najde ni ne javi. Listine (Međumurje)307. Javi mu se [ona] govoreč. Nadaž 117. Stražili su grada z tum zapovedjum da vsakoga koj se približavati i taki javiti ne bi hotel, streliju. Građa 8, 480.
2. pojaviti se, očitovati se, nastati; prikazati se. B (s. v.  javļam se). I javil se je i pokazal se je poniznim i malehnim. Vram post B, 32. Betegi želudca i črev ne javiju se i ne dojdu [više]. Lal vod 35. Kak da se je otparla moja jama sama, javila se Zemlja, kak … Mama, koju smo cecali od straha kakti deca. Krl 135.

v. jafk(-).

impf. refl. (prez. sg. 3. javlaju se) impf. od pf. javiti se; isto što javļati II. 2. Glava je najvekši i najpoglaviteši vud i kotrig v kotere vunešni i nuterni razumi najbole se i največe javlaju, skazuju i ladaju. Vram post A, 141.

n (sg. N javleńe, G -a) gl. im. od javiti.
1. uslužnost, poslušnost. B (s. v.  apparitio 2).
2. najava ulaženja kucanjem na vrata. Samo … Venceslav … more prez javleńa vleznuti. Zadar 25 b.

(se) impf. (inf. javļati se; prez. sg. 1. javļam, -am se) impf. od pf. javiti (se).
I. objavljivati, očitovati. B (s. v.   javļam).
II. refl. ~ se
1. odazivati se, odgovarati; oglašavati se. B (s. v.  assono, valedico … prošeńe jemļem … razestajem se … razlučam se … javļam se u odhodku … slovo uzimļem; javļam se 2, ozavam se), J (s. v.   insinuo).
2. pojavljivati se, nastajati; očitovati se. H (s. v.  javļam se, ne javļam se), B (s. v.  javļam se). Strašne boleznosti javļati se hote. Kal 23. Začeše se zdravice javļati. Habd ad 880.

impf. refl. (prez. sg. 3. javļuje se) impf. od pf. javiti II; isto što javļati II. 2. To je natura … dobre vere i čim se hoče boļe zadaviti i pogasiti, tem se boļe i veče zažiže i javļuje očivesto. Vram post A, 60 a.