Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adv.
1. isto što jedenput 1. B (s. v.   jednoč),  J (s. v.  semel, tantus, univiratus … stališ žene samo jedenkrat omužene). Potrebno je da se samo jedenkrat vu dnevu posnom je do sitosti. Katek 64.
2. isto što jedenput 2. B (s. v.   jednoč).
3. isto što jedenput 3. V pamet vzemete jedenkrat … da dobra vsa sveta ovoga onda jedino mogu se reči dobra kada nas peļaju k Bogu. Matak II, 315. Oh, kaj je došel jedenkrat taj moj prijatel! Tamburl 81.

m mat. množenje, jedamputjedan. Ako su dva činiteli imajuči vsaki jednu listor cifru, tak iznesek oveh najde se vu znanem jedenkratjeden. Brojozn 12.

adv.; usp. enkrat, jedenkrat, jednoč, jednokrat, jednuč, jednukrat, jempot, jemput, jenkrat, jenput.
1. jedanput. B (s. v.   jeden  s uputom na jednoč, jenkrat), X (s. v.   simul).  Ako … jedenput pogubiš dušu … nigdar je ne najdeš. Švag I, IV. Jedenkrat, ein Mahl, oder jedenput. Krist gram 49.
2. jednom prilikom. Vi bi morali, gospone, jedenput z menum k Hemetšnajdaru v krčmu iti. Brez mat 54.
3. napokon, konačno. Čudo da se jedenput na svetlo pokazal jesi. Brez al 5. Ov … nakanil je sreče svoje stališa pobolšati … I vreme bi mu bilo jedenput. Brez mat 44.
4. nekad, nekoć. Bila je jedenput nekojemu priprostomu človeku ńegva žena od morskeh hajdukov odpeļana iz poļa. Krist anh 229.
5. u svezi jedenput vekši dvostruko veći. J (s. v.   gemellar).

n (sg. I jedenjem) gl. im. od jesti; isto što jedeńe 1. Kerstjanski post jesu neki dni … listor jednim jedenjem na den živeti trezno. Vram post A, 64 a.

n (sg. NA jedeńe, L -u) gl. im. od jesti; usp. jed¹ 3, jedenje, jeğeńe, jejdenje, jeńe.
1. jedenje, hranjenje; obrok; usp. jeliš 2. B (s. v.  carnarius, comessatio … 3. jedeńe izvan navadnoga obroga žereńe … kakti je froštuk … južina, comestura, convictus, edacitas, liguritio, polyphagia, refectus, voracitas;  jedeńe), J (s. v.  monophagia … samojedje … jednoga nasamom jedeńe). Ne znam … kako bi Krištuš boļe mogal izbuditi i podignuti človečje poželeńe na blaguvańe i jedeńe. Bel prop 102. Od jedeńa. Nem jez 284.
2. isto što hrana 1. a. B (s. v.  bob … luk i koreńe kaluğersko je jedeńe), J (s. v.  esus, inesus).
3. u svezama ~ juterńe doručak. B (s. v. ); ~ popoldańe užina. B (s. v. ).

adj. (pl. A m. jedre; komp. sg. N n. jederneše) jedar; usp. jederen, jedren 2, jedrkast. S. Mikula vzel je dete … i … vnogo lepše, jederneše i ğeğerneše nego predi … povernul [je] matere. Švag I, 51. Začudil [se je Dacian] kada ńe jedre, čerlene i punoga lica je opazil. Krist žit I, 246.

adj. isto što jeder. B (s. v.   teloven).

adj. v. jedrni.

f blagovaonica. Speissaal, jedilnica. Nem jez 19.

n isto što jestvina. B (s. v. ).