Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m ujedinitelj. J (s. v.   conciliator).  Jedinitel i pomeritel [je sveti običaj] med Bogom i ļudctvom. Gašp II, 218.

f f. od m. jedinitel; ujediniteljica. J (s. v.   conciliatrix).

(se) impf. (inf. jediniti, -iti se; prez. sg. 1. jedinim, 3. -i, -i se; pril. prez. jedineč).
I. 
1. isto što jedinati (se) I. 1. B (s. v.   jedinim),  J (s. v.  aduno, corporo, unio). Zveršavaj molitvu tvoju z pobožnostjum … slagajuč i jedineč molitvu tvoju s zaslužbami Krištuša Ježuša. Verh 620.
2. isto što jedinati (se) I. 2. J (s. v.   concilio).
II. refl. ~ se
1. isto što jedinati (se) II, 1. Akoprem stolica božanska z nepodneslivum svetlostjum obsterta je … približava se [duša] vendar k ńoj z razumom svojem i jedini se z ńum po ļubavi. Verh 484.
2. isto što jedinati (se) II. 2. Vsa ova kajti naturalska jesu z verhunaturalskemi pariti i jediniti se ne mogu. Gašp I, 1.

f (pl. D jedinkom, A -e) mat. jednoznamenkasti broj, jedinica. Tak postavļene … vu pervom redu jedinke k jedinkom, a vu drugom redu desetke k desetkom … pridaj. Šil 4.

adv.
1. samo; jedino; naročito. B (s. v.   unice;   jedino), J (s. v.   singulariter).  Veli [Margareta] da ne mogla več zapametiti nego tri jedino. VZA 4, 116. Ovo jedino je kaj … vrednost ńegovu občuvati … more. Kerč najvr 5. Jedino ako se v serdce ali glavu zgodi, onda mahom opadne. Danica (1840) 76. Još jedino Jehove sila spi. Kov tisk 74.
2. složno; jedinstveno. B (s. v.  assentio, concorditer, conjuncte, uniter), J (s. v.  concorditer, uniter). Složno, jedino i Boga boječi se [oni jesu] živeli. Vram post B, 48 a.

adj. (sg. A n. jedinobitno) koji ima istu bit kao i što drugo, istovjetan; usp. jedinosopstven, jednobiten. Hotel se je [Krištuš] anda obrezati da bi … prestal Apolinaris telo Krištuševo jedinobitno z božanstvom blazniti. Gašp I, 120.

f (sg. L jedinobitnosti) isto što istoča. Z tvojem jedinoroğenem sinom i z Svetem Duhom [ti si] jeden Bog … ne vu jedinosti jedne osobe, nego vu trojstva jedinobitnosti. Ev 338.

m (sg. N jedinobrojnik, L -u).
1. mat. prosti broj. Jedinobrojmk (numerus singularis) potrebuje se kada od jedne osobe ali stvari je spomenek. Nem jez 97.
2. gram. jednina; usp. jedinstvo 3. So steht es in der einfachen Zahl, jedinobrojnik. Krist gram 11.

adj. jednoglasan. B (s. v.   unisonus).

n (sg. L jedinoglasju) jednodušnost, jedinstvo. A ta oblast i sila – odkuda ńemu? … V jedinoglasju naroda. Strel 45.