Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n gl. im. od jednačiti (se).
1. suglasnost; ujednačenost, ujednačavanje. B (s. v.   peraequatio;  gliha, jednačtvo), J (s. v.  hostorium, rectificatio), X (s. v.   acquus).
2. isto što prispodobļeńe 3. B (s. v.  aequiparatio … zjednačeńe … prispodobleńe …jednačeńe … spareńe … prikladnost … prispodobnost), J (s. v.  aemulatio … z drugem jednačeńe, aequiparatio … … prispodobļeńe … jednačeńe), X (s. v.  par … comparatio … jednačeńe … prilikuvańe).

f ravnina; jednakost; usp. jedinstvo 2. B (s. v.   rectitudo),  J (s. v.  aequabilis, parilitas).

n isto što jednakoča 1. a. B (s. v.  analogia … jednakost … jednakoča … jednačinstvo … spodobnost … spodoba … prispodoba … prispodobčina).

m geogr. isto što jednačalec. Zatem potegni po sredini med ovemi dvemi prikńami jednoga povlečaja okolo buče … ter ovu na dve polovice, to jest severnu i poldnevsku … deli, jednačitel (aequator) zove se. Rož kal 80.

(se) impf. (inf. jednačiti, -iti se; prez. sg. 1. jednačim, -im se, 3. -i).
I. 
1. izjednačavati; činiti jednakim, ravnim, izravnavati; činiti glatkim; usp. izjednačuvati (se) I. H (s. v.   jednačim),  B (s. v.  adaequo, aequator, aequo, allaevo, attempero… priravnavam… priravnal sem… jednačim… slažem, catolica, coaequo, consero, fistuco, inaequo, oppavio, pavio, peraequo, perlibro, runcino, urpix, volgiolum … batic z kem se kaj pribija ali jednači; batec, jednačim, val), J (s. v.  adaequo, aequo, combino, complano, deplano, exaequo, inaequo … jednačim … ravnam … zemļum nekaj zjednačiti, pavicula, pario), P (s. v.  hostorium 960, medicamentum erugatorium 217), X (s. v.   aequus).  Ona z motikum korune jednači. Danica (1838) 114.
2. isto što prispodabļati I. B (s. v.  aequiparo … jednačim t. j. jedno duguvańe z drugem parim … prispodabļam jednu stvar z drugum jednaku činim … parim … paril sem … pariti … jednačiti, comparo … prispodabļam … prispodobil sem … primerjam … prikladam … skup jednačim … prispodobiti… jednoga drugomu… e drugem … k drugomu ali nekoja med sobum, paciscor, pario; jednačim … jednačim … jednačiti jednoga z drugem), X (s. v.  par … comparo … jednačim … prilikujem … spodobim). Ovo je ime kotero iz daleka dohajajuče … visoka z niskemi nesmernem jednači načinom. Gašp I, 144. Ovo dohağa iz razvuzdane … prevzetnosti koja se iz … vsake stališa pristojnosti spozabļuje, z vsemi se jednači … da s tem boļe … svoje hmań poželnosti ispuni. Krist blag II, 250.
II. refl. ~ se
1. uspoređivati se. B (s. v.  aemulor, pavicula), J (s. v.   aemulor).  Bogatstvo siromaštvom ne more se jednačiti. Gašp III, 149. Morem se jednačiti z vsemi roğaki koje ne bi nijeden človek pogledal da ne bi bogatuši bili. Lovr rodb 115.
2. dogovarati se, slagati se. B (s. v.  disconvenio, paciscor).

adj. koji se može jednačiti. J (s. v.   aequabilis),  X (s. v.   aequus).

adv. na jednak način, jednoliko. X (s. v.   aequus).

f isto što jednakost 1. X (s. v.   aequus).

m
1. geogr. isto što jednačalec. Ov okrug zove se jednačnik (aequator). Danica (1838) 6.
2. takmac. J (s. v.   aemulus).

n (sg. N jednačtvo, I -om) jednakost; ravnopravnost. B (s. v.  aequabilitas, parilitas;  jednačtvo). Podigne [se] jeden ohologizdavnoga serca koj z ļubļenem jednačtvom … [je] nezadovoļen. Krizm raj 182.