Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

num indekl. isto što jedenajst 1. b. Med jednajst i dvanajst vurom našel je [Juri] Marinu imenom vu kuhińi. Starine 25, 12.

num (sg. L n. -om) isto što jedenajsti. Sam Krištuš … obečal je pri s. Marku vu jednajstom delu. Fuč 338.

adj. (sg. N m. jednak, -i, n. -o, f. -a, G m. -oga, f. -e, D m. -omu, A m. jednak, -i, n. -o, f. -u, L f. -e, I m. -em, -im Vram post A, 24, Perg 12, n. -em Lal pupk 28, -om. Domin 53. Krist blag II, 141, f. -um, pl. N m. -i, f. -e, G f. -ih Urb 21, -eh St kol 1866, 150, D m. -em, A m. f. -e, I m. -emi) jednak.
1. 
a. koji je isti kao tko drugi, što je isto kao što drugo; usp. jednovrsten 2. H (s. v.  jednak, jednako vagańe), B (s. v.  aequabilis, aequanimis, aequanimitas … jednako hoteńe … jednako priložeńe, aequanimiter … jednakem hoteńem … jednakem priložeńem, aequidiale, aequiparo … jednačim t.j. jedno duguvańe z drugem parim … prispodabļam jednu stvar z drugem jednaku činim… je jednakomu biti vu čineh z kem, aequipollentia … jednako mogučnost … jednaka oblast … jednaka moč … jednaka jakost … sloboda, aequipolleo … jednako morem … jednaku oblast imam … moč … slobodu … jednak sëm vu vsem z drugëm … jednako vaļam kak i drugi, aequo 6. … z hercegi se pariti … jednake činiti, aethites … dragi kamen priruse farbe … dva se nahağaju vu gńezdu orlovom ar govore nekoi da orli prez ńih ne mogu jajca znesti i zato ga zovu orlov kamen i je jednake farbe z orlom i pomaže k porodu, certo, cicada, coaequalis, coaequus, compar … jednak … jednaka … jednako … spodoben … prikladen … jednak z nekojem, linea, orthogonius, par, parilis, rectus … prav … raven … jednak … potezaj jednak, solanus … veter koi od izhoda sunčenoga puše gda je dan jednak z nočjum, soror 3. … jednakoga sada dreva, uniformis; jednak, jednakoga hoteńa, veršńak), J (s. v.  aequaevus, aequalis, aequiformis, compar, convictus, ejusdemmodi, melligenus, par, uniusmodi), P (s. v.  aequator 8 … jednačalec …jednaki razlučitel iliti okrug koi med dvemi vezi tak vu dve strani svet deli da su si vu vsem jednake, horizon 8), X (s. v.   par).  Koliko je sin Boži jednake oblastje z otcem Bogom. Vram post A, 132 a. Nenavidni gorši su od devjega škodļivoga zverja, jednaki z vragmi. Habd ad 801. Kak brže vidim da je žena; ar su skoro vse jednake narave. Brez al 14. Vzeme se terpentinskoga oļa i svinske masti jednake vage. Živinvrač 57.
b. nepromijenjen; nepromjenjiv. B (s. v.   blandior).  Treptańe žile naredno je ono koje bije tak da od jednoga do drugoga … treptańa jednako vreme prehağa. Lal vrač 27. Bog je nepremenļiv; on od veka do veka vu sebi jednak je. Katek 7.
c. koji ima isti društveni položaj kao i tko drugi; ravnopravan. Budi ne znam kakove časti ove na zemļe, onde med nimi vse su jednake. VZA 4, 117. Zaruki mirovni i segurni bivaju listor med jednakemi vu plemenščini. Gašp I, 845. Človek pako ne ńemu jednak, nego od ńega menši. Katek 13.
2. 
a. ravnomjeran, ujednačen. Odihavańe najbolše je ono koje je lehko, veliko, tiho, jednako i neboleče. Lal vrač 29.
b. koji je jednakoga trajanja. B (s. v.  aequinoctium … jednak den z nočjum i dvakrat čez leto biva: na protuletje na den 21. martiuša ili marca … sudeca tj. vu gregurščaku mesecu … drugoč … vu jeseni tretji den po S. Mateu Apoštolu i Evang. 23. septembra ili malomešńaka ali miholščaka, hilaria … veseli protuletni dnevi gda je dan z nočjum jednak …t. j. 21. gregurščaka).
3. ravan; gladak. B (s. v.   ameletides;  slovo neglasovito), J (s. v.   planus),  X (s. v.   aequus).  Ima [s. Bartol] … oči velike, nos jednak ali raven. Gašp III, 555. Podkova … kada se na jednaku desku postavi vsigdi jednako na ńoj ležala bude. Živinvrač 42.
4. u svezama činiti jednakoga ujednačavati, izjednačavati; usp. jednačiti I. 1. B (s. v.   adaequo).  Bi li on hotel jednu onu noč ku je sańal jednačiti ili jednaku činiti sto letmi? Habd ad 522. Ovo najslobodneše občinstvo vse skupa jedini i jednake čini. Krist blag II, 250; jednaki broj mat. parni broj. Poglej je li zadni broj … jednak ali nejednak? Ako je jednak, tak mu se moraju pridati četiri jednaki … ako pak je nejednak, moraju mu se pridati četiri nejednaki … naimre ovi … 3, 5, 7, 9. Mal kal 8; jednako črevo anat. (vjerojatno)poprečno debelo crijevo,Colon transversum. Vezda sledi vutroba … koja imenuje se telo mesnato, šuplo, koje postavleno je vu zdelici med mehurom vodenem i črevom jednakem. Lal pupk 28; mere jednako potezańe v. potezańe; na jednakom isto, jednako. Detca roditelom svojem nigdar na jednakom povernuti nesu moguča. Krist blag II, 141.

adv. isto što jednako 1. a. Dojnu marhu … je morati zmir jednak dvoriti. Danica (1840) 26.

adv. (jednako; komp. jednačeše) usp. jednovrst².
1. 
a. na isti način; u istoj mjeri; isto. H (s. v. ), B (s. v.  accredo, adaeque, aequabiliter, aequanimiter … dobrovoļno … jednako … jednohotno, aequipolleo … jednako morem … jednaku oblast imam … moč … slobodu … jednak sëm vu vsem z drugëm … jednako vaļam kak i drugi, ana, asteropaeus, cathetus, coaequo, coaestimo, cogo, concorditer, digitus … përst … Prov. … nisu vsi persti v ruke jednaki nit vsi jednako v boju zebrani junaki, juxta, libro, par, parallelus, pario, pariter, pondus, sacomma, uniformiter; jednačtvo, jednako, mere jednako potezańe 2. … na mere jednako stati, ruka … desnak i levak … na obe ruke jednako, sreča … sreče i nesreče jednako se priložiti), J (s. v.  aequabilitier, aequimanus, parallelus, uniter), P (s. v.  ambidexter 111, febris epiala 193), X (s. v.  aequus, par). Ali i ńim ne vsegdar jednako sreča služila. Habd ad 136. Vsem jednako reči božanske nazveščaš. Švag I, II. Oblaki vendar vsi ne stojiju jednako visoko. St kol (1866) 104. Mati zemļa … nahrani dete čist jednako si z mlekom. Domj prov 11.
b. ravnomjerno, ujednačeno. B (s. v.  cathetus … jednako dole iduči potezaj, diameter … jednako iduča linia … potezaj). Polehku, i više puti ne jednako [žila pri stareh ļudeh ide], dapače negda ter negda prestaje. Lal vrač 24. Trop … z batom dobro zbijaj, ar onda … pri prešańu jednačeše zlegal se i sprešal bude. Danica (1839) 25.
c. ravnopravno. Večer pervim i zadnim težakom jednako, ki su v vinograde delali ali težali, penezom najemninu plati. Vram post A, 52. Kakti Otec i Duh s. [Sin Božji je pravi stvoritel] jednako. Mul šk 120.
2. ravno. B (s. v.   put).  Obodve perve noge moraju jednako stati tak da dole širše nisu kak pri persih, niti nuter niti van skreńene. Živinvrač 2.
3. izravno. Došlo je dopuščeńe … ne izraven i jednako iz Rima, nego od presvetloga gospodina gospodina N. N. Gašp IV, 826.
4. u svezama jednako z (čim) usporedo, u ravnini. Oružje pako visoko deržati mora, tak da palec jednako z očima bude. Exer 2 a; vse ~ bez prestanka, stalno. B (s. v.  chiliasta … koi štima da jezero let bude vse jednako v bogatstvu živel); ~ z menum kao i ja. B (s. v. ).

n isto što istoča. B (s. v.   identitas).

adj. (sg. N n. jednakobrojno) istobrojan. J (s. v.   rhytmus).

f (sg. N jednakoča, G -e, A -u).
1. 
a. sličnost; podudarnost; usp. jednačinstvo, jednakost 2. B (s. v.  analogia … jednakost … jednakoča … jednačinstvo … spodobnost … spodoba … prispodoba … prispodobčina). Vandavec, od pravdoznańa našega najboļe misleči, koji vendar na svetlo zdati se ni hotel, od ńejne z pervopisnem poslom … spodobnosti i jednakoče … pridal je svedočanstvo. Domin 83.
b. srodnost, bliskost. V ovoj deržavi najti [je] moči ļudih … duha jednakoče. Nov horv 268 b.
c. jedinstvenost. J (s. v.   aequabilis).

f isto što jednodušje. B (s. v.  aequanimitas … jednako hoteńe … jednakohotnost).

adj. (pl. N jednakoimeniti) koji je istog naziva, imena kao tko drugi; u svezi jednakoimeniti broji brojevi koji označavaju iste vrste predmeta. Broji koji znamenuju dugovańa jednakoga imena iliti jedne fele jesu jednakoimeniti broji. Brojozn 20.