| jednakolic | adj. koji ima isti izgled kao i drugi, jednakoobrazan; jednoličan; usp. jednakoličen. J (s. v. uniformis). |
| jednakolicno | adv. jednako, jednolično. J (s. v. uniformiter). |
| jednakoličen | adj. (sg. A f. jednakoličnu) isto što jednakolic. Onde oblekel [je] rubaču i celu jednu jednakoličnu vojničkočastničku opravu. Rob II, 179. |
| jednakomereči | adj. koji je jednakih dimenzija, jednake mjere. P (s. v. lapis frontatus … rezan kamen širinu zida zasegajuči i jednakomereči 832). |
| jednakomerje | n (sg. N jednakomerje, G -a) ravnovjesje na vagi, ravnoteža. P (s. v. aequilibrium 673, aequipondium … kamen … železo … brunc koim se kaj god na kakovi god vagi važe ali kaj se pridava k kakovi tegoti da se jednakomerje ima 674, agina … vilasta stran priruča na vagi po ko i se jezičec niše doklam se po jednakomerjem vstavi 674, momentum … kakov god akoprim najmańi pridavek k vagi da se jednakomerje vučini 675). |
| jednakonočen | adj. (sg. N m. jednakonočni) isto što jednakonočtven; u svezi jednakonočni kolobar geogr. isto što jednačalec. Ovi pako otoki nesu jako daleko od mesta onoga gde se veli da je jednakonočni kolobar i gde sunce ļudem izraven zverhu glave stoji. Rob I, 80. |
| jednakonočje | n isto što jednakonočtvo. P (s. v. aequinoctium vernum 9). |
| jednakonočnost | f (sg. G jednakonočnosti) isto što jednakonočtvo. Vuski prostor na kojem se ova zvezdja nahajaju zove se nebeski put … i počimļu se vu sušcu mesecu od mesta protuletne jednakonočnosti brojiti. Rož kal 72. |
| jednakonočtven | adj. (pl. N m. jednakonočtveni) koji se odnosi na jednakonočtvo; ravnodnevni; usp. jednakonočen. Obodvoji čipli jednačnika čez koje sunce prek prehağa imenuju se jednakonočtveni čipli. Danica (1838) 21. |
| jednakonočtvo |
