Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. koji je jednakih nogu. B (s. v.   noga).

adj. (sg. N m. jednakookasti) koji je jednakih očiju kao tko drugi. B (s. v.   paroculi).

adj. (sg. N m. jednakoprečni) ravnomjerno poprečan; u svezi jednakoprečni trag mat. dijametar, promjer. B (s. v.   trak).

n skladnost u uzrastu. Grofice hvalile su negda jednakorastje mojega tela. Merz 27 a.

adj. okomit, uspravan. J (s. v.   perpendicularis).

adv. podijeljeno na jednake dijelove. J (s. v.   partiario).

adv. proporcionalno. B (s. v.  proportionalis … jednakosložno … razmerno … jednomerno).

f (sg. NA jednakost, G -i) jednakost; usp. jednačlivost, jednopriličnost.
1. potpuna podudarnost; jedinstvenost. H (s. v. ), B (s. v.  adiaphoron, aequabilitas, aequamentum, uniformitas; gliha, jednačtvo, jednakost s uputom na jednačtvo), J (s. v.  aequabilitas, aequinoctium, homoeomeria), X (s. v.   aequus).  Voda ova z vodum selteranskum vidi se imati pravu jednakost. Lal vod 65.
2. isto što jednakoča 1. a. B (s. v.  analogia … jednakost … jednakoča … jednačinstvo … spodobnost … spodoba … prispodoba … prispodobčina, parilitas), J (s. v.   parilitas),  X (s. v.  par … paritas … spodoba … prilika … jednakost). Med siromaškem Lazarom i obilnem bogatušem, med priprostem Jobom i silno mudrem Arištotelešem … ni nijednoga para jednakosti, priatelstva, zravnańa. Gašp III, 149.
3. u svezi znameńe jednakosti mat. znak jednakosti. (= ). Znameńe jednakosti je =. Brojozn 6.

adj. (pl. N m. jednakoširni, L -eh) koji je jednako širok kao i tko drugi; u svezi jednakoširni okrug paralela, usporednica. Zato vezda nahağaju se od jednačnika proti severu mesta na zemļi ali boļe rekuč z jednačnikom jednako tekuče obkružene niti koje se zato jednakoširni okrugi imenuju. Danica (1838) 17.

adj. (sg. I f. jednakotežnum) uravnotežen. Prešli su [oni] čez gibuče i negibuče zvezde i čez onu steklosvetlu okruglinu, koja jednakotežnum močjum zderžava … pervo sveta gibańe. Krizm raj 55.