Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. koji je iste težine kao tko drugi. X (s. v.   aequus).

f (sg. L jednakovažnosti) uvijek ista, jednaka važnost. Mora [ravnitel] po svojoj večnosti … zmir vu jednakovažnosti i redu obderžati. Danica (1836) 60.

adj. (sg. N n. jednakovečno) vječan. Jedno i jednakovečno veličanstvo … Otec stvoritel, Sin odkupitel … smiluj se nam. Mul hr 107.

adj. pravokutan; usp. jednakovuglat, ravnovuglast. B (s. v.   directiangulus),  J (s. v.   orthogonus).

adj. isto što jednakovuglast. B (s. v.   prisma).

adv. isto što jedenajstič. Jednastič, grobi se otvoriše. Vram post A, 90.

adv.
1. oko, otprilike. B (s. v.   intervallatus).  Zaslužil sem jedno 12 rajnske. VDA 8, 189. Skoro nikaj više videl nisem, kak jedno dve vulice. Rob I, 25. Prosim ńih … jošče za jedno par rečih. Lovr ker 74.
2. u svezama ~ li, drugo li jedno od dvoga. B (s. v.   jednoletni);  ~ majceno nešto sasvim malo, najmanje. J (s. v.   aliquantillum);  ~ malo v. malo; vse ~ svejedno. Zato kaj goder Bog z mene čini … vse je to mene jedno. Habd zerc 57.

adj. (sg. N m. jednobiten, -i, n. -o, f. -a, G m. -oga, pl. N m. -i) isto što jedinobiten. B (s. v.   consubstantialis;   jednobiten), J (s. v.   coessentialis).  Z Otcem i z Duhom Svetem vu božanstvu [on] jednobitni žive. Nadaž 164. Verujem v Ježuša … ki je … Bog iz Otca Boga, Otcu jednobitni. Citara 280.

n isto što istoča. B (s. v.   consubstantialitas;   jednobitje).

adv. jedinstveno, složno; jednoznačno. B (s. v.   univoce).