Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

A
B
C
Č
D
ğ
E
F
G
H
I
J
K
L
ļ
M
N
ń
O
P
R
S
Š
T
U
V
Z
Ž

jednokosten	adj. koji ima jednu kost. B (s. v. kosten).
jednokrat	adv. 1. isto što jedenput 1. Ki jednokrat počtenje i glas dober pogubi, potomtoga ne bude človek on. Vram post A, 161 a. Pravo ne znah reči nigdar ni jednokrat. Magd 93. 2. isto što jedenput 2. Da bi bil [Tomaš] jednokrat svadil se s tom Uršom Geļaricom, bila je tožbo včinila. VZA 13, 10.
jednokupno	adv. zajednički, skupa. B (s. v. conjuncte; jednokupno), J (s. v. simul, uniter).
jednoleten	adj. (sg. N m. jednoletni, n. -o, f. -a, G n. -oga, D m. -em). 1. jednogodišnji. H (s. v. ), B (s. v. annotinus; jednoletni, vino), J (s. v. anniculus), P (s. v. anniculus 79). Jedno i dvoletnem žrebičem daje se samo [kerme] polovica. Danica (1845) 101. 2. isto što jednočasen 1. J (s. v. coaetaneus).
jednoletńak	m jednogodišnje živinče. Jednoletńak [ńem.] der Frischling. W 14.
jednolic	adj. 1. isto što jednoboj. J (s. v. concolor, unicolor). 2. koji je istog oblika kao tko drugi; usp. jednopelden, jednoga lica s. v. lice, jednoga obraza s. v. obraz. J (s. v. aequiformis).
jednoloten	adj. (sg. N m. jednolotni) koji je težak jedan lot, pola uncije. J (s. v. semuncialis).
jednomalo	adv. v. jedno 2.
jednomerno	adv. isto što jednako 1. b. B (s. v. proportionalis … jednakosložno … razmerno … jednomerno).
jednomernost	f isto što razmernost. B (s. v. proportio … prikladnost … jednomernost … razmernost … složnomerje).