| jednostručno | adv. isto što jednostručice; fig. jednostavno. Ova … slobodnost … najjakši ščit več ono vreme kad poleg duha pervih stoletjih jednostručno zbavļeni su bili občinski posli. Bedek 5. |
| jednostruk | adj. jednostavan; priprost; jednostruk; usp. jednostručen, jednovrst1, jednovrsten 1. B (s. v. simplaris), J (s. v. simplex). Sladčina … list ima žutkast … grozd meńši [neg zelenika] i jednostruk. Danica (1836) 14. |
| jednostrunen | adj. koji ima jednu strunu. J (s. v. monochordus). |
| jednota | f isto što jedinost 1. Takova na svestranoj vzajamnosti založena jednota Slavov i možnija i boļa bude. Dan 123. |
| jednotrava | |
| jednoutroben | adj. (sg. N m. jednoutrobni) koji je od iste majke kao i drugi. B (s. v. uterinus), J (s. v. uterinus). |
| jednovečen | adj. (sg. N m. jednovečni) jednako vječan. B (s. v. coaeternus), J (s. v. coaeternus). |
| jednovoļa | f isto što jedinost 1. J (s. v. unanimitas). |
| jednovoļen | adj. (sg. N m. jednovoļen, n. -ļno, f. -a, L m. -om) složan; jednodušan; usp. jedinovoļen, jednoduš, jednodušen, jednohoten, jednosrečen, složnoglasni 2. B (s. v. unanimus; jednovoļën … jednovoļna … jednovoļno … jedne voļe … jednoga hoteńa … složën … jednodušen), J (s. v. unanimus), X (s. v. animus). |
| jednovoļno | adv. isto što jednodušno. B (s. v. unanimiter; jednakem hoteńem), J (s. v. unanimiter). Zaisto [oni] med zadńemi nisu … koji jednovoļno žele z razumnemi sredstvi popravke dokučiti. Nov horv 90 a. |
