Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f isto što jednodušje. B (s. v.   unanimitas;  jedinost … jedinstvo … sloga … jednovoļnost … jednodušnost), J (s. v.   unanimitas),  X (s. v.   animus).

adj. (sg. N m. jednoverčni) koji sadržava jedan vrč. J (s. v.  suppl. amphoralis … jednoga verča … jednoverčni … verču slišajuči).

adj. (sg. N m. jednovremenit, -i).
1. koji je iz istoga vremena kao tko drugi, istodoban. B (s. v.   contemporaneus).
2. isto što jednočasen 1. J (s. v.   coaetaneus).

f (sg. N jednoverstnost) jednostavnost. J (s. v.  simplificitas … jednoverstnost …priprostoča).

adj. (sg. N m. jednoverst) isto što jednostruk. B (s. v.  simplex, simplus), J (s. v.   simplex),  X (s. v.   plico).  Einfach, jednoverst. Nem jez 133. Jednoverst, einfach. Krist gram 35.

adv. (jednoverst)isto što jednako 1. a. Bog povrača ono kaj se vbogem daje, ne jednoverst, nego ńemu povrača vnogoverstno. Krist žit I, 306.

adj. (sg. N m. jednoversten, -tni, n. -o, f. -a, G m. -oga, A n. -o, pl. N m. -i, I n. -um, f. -emi).
1. isto što jednostruk. B (s. v.  simplaris, simpliciter; del, priprost), J (s. v.   simpliciter).  Duh je čisto, jednoverstno, nepomešano sobstvo. Verh 483.
2. isto što jednak¹1. a. B (s. v.   coaequalis;  jednak, jednakem hoteńem).
3. u svezi ~ broj mat. jednoznamenkasti broj. Oni broji koji se z jednem znameńem pišu zovu se jednoverstni. Šil 1.

adj. koji ima jedan ud. J (s. v.   monocolus).

adv. isto što jednodušno. B (s. v.   jednodušno).

adj. koji ima jedan zub. B (s. v.   monodus),  J (s. v.  monodos … jednozub … ki samo jeden zub ima).