Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m perz. yāsämīn; u svezi ~ cvet bot. jasmin, gelsemin,Jasminum officinalis; usp. jalšemin, jalzamin, jasmin. B (s. v.   gelseminum).

f (sg. NA jesen, GL -i, I -um) jesen; usp. podzimek.
1. godišnje doba između 23. IX. i 21. XII. H (s. v. ), B (s. v.  autumnus, cadivus … kaj samo od sebe i od narave opade … kakti listje v jeseni, flexus, oporinus, tempus … četiri leta dobe … protuletje …leto … jesen … zima … kvatre; jesen, jeseni početek, ńiva … na jesen poseana, podzimek s uputom na jesen), J (s. v.  autumnitas, postautumnalis), P (s. v.  autumnus 63, color xerampelinus … farba beloriğa ali lica listja tersovoga kada vu jeseni jur posebe ali od zrelosti opuzne 911). Nemojmo gubiti tu dni vitezovi da nas ne preprati jesen, daž, krupovi. Zrinski 259. Da ne bi zemļa imala … topline od sunca ne bi bilo vremen, jeseni [i] zime. Matak I, 52. Buduču jesen bude se povernul. Krist gram 194. Jesen na pragu, sisvetske megle, katarinčic pune su tegle. Krl 110.
2. fig.
a. kasno doba čovjekova života, zrelost; usp. jesenski 3. Ali i takvi ļudi svoju jesen imaju v ke dozreleju. Habd ad 423.
b. plodovi, urod. Zrok dobroga ufańa imamo da budemo imali dobru jesen. Kal 22.

m samostalno i u svezi ~ drevo bot. jasen,Fraxinus sp.; usp. jasen². B (s. v.  fraxinus, ornus;  jesen), J (s. v.   fraxinus),  P (s. v.  fraxinus 505). Vu jedni veliki vrednosti je mogučno drevo Fraxinus ili jesen zbog ńegove jakosti i oblasti. Gašp IV, 440. Jesen, die Aesche. Krist gram 8.

m pl. stanovnici mjesta čija je osnova imena motivirana imenicom jesen »jasen« (možda Jesenja u Sloveniji ili Jesenice kraj Brežica ili Jesenjskog Cerja kraj Krapine ); usp. Jeseńanci. Tam donesu … ļutog hrena Jesenanci. Kal-a (1804) 41.

m (sg. N jesenec, G -a, pl. L -ih) (vjerojatno)onaj koji se u jesen izlegao (o ptiću).Ako [tič] neče početi spuščati se, ovo se višekrat pri jesencih i vu snegu vlovļeneh dogoditi zna. Fink 24.

adj. (sg. L f. jesenoj) isto što jesenski 1. Imenovanu sumu običemo se da hočemo opet … pošteno … rečenomu knezu … vernuti … o Mihoļ jesenoj. Listine (Mlaka na Mrežnici)335.

n jasenova šuma, jasenik (v. jesen²); usp. jesenovje. B (s. v.   fraxinetum).

(se) impf. (prez. sg. 1. jesenim, 3. -i se) jeseniti (se).
I. donositi jesen. J (s. v.   autumno).
II. refl. ~ se dolaziti, nastajati (o jeseni).Zviraju iz megle kmice … nikoga na stezi ni, jeseni se, jeseni. Domj kraj 14.

adv. jesenas. Večeros, letos, jesenos, zimus, ovu jesen, ovu zimu. Krist gram 195.

adj. (sg. N m. jesenov, n. -o, f. -a, G m. n. -oga, f. -e, A m. jesenov, n. -o, f. -u, I n. -em).
1. jasenov (v. jesen²). B (s. v.  fraxineus, ornus;  jesenov), J (s. v.   fraxineus).  Ako z drevom jesenovem večkrat zubi do kervi zesnaže [se], vsa bol ńim prestati hoče. Gašp IV, 440. Ovcam ponudi jalševoga ali jesenovoga listja. Horv kal-b (1813) 41.
2. bot. u svezama jesenovo drevo isto što jesen². H (s. v.  jesenovo drevo), B (s. v.  bumelia … stanovita fela jesenovoga dreva koje vu Macedonie raste, cantharis ornus;  jesen), P (s. v.  fraxinus 505). Aesche, jesenovo drevo. Nem jez 29; ~ koren, jesenova trava isto što jeseńak². B (s. v.  dictamum, fraxinella). Šegava zver zderžava se ńu požreti (hranu)doklam … ne zadehne z dehńeńem … koren jesenov. Matak II, 508.