| keglovičijański | adj. koji se odnosi na porodicu Keglević, keglevićanski. Z lagva se je molil Keglovičijanjski Otec Naš. Krl 40. |
| keh | m (sg. NA keh, G -a, L -u) mađ. (iz njem.)keh; konjska bolest neduha, sipnja; bale. Ako mu na nos keh teče … verzi … žvepla na vugleńe živo … puščaj dim nuter v nos końu. Hiž kniž 217. Ako [koń] keh ima, gaveza starem salom stuci i veži gde curi. St kol (1866) 142. |
| kehak | m (sg. N kehak, G -a) etim. v. keh; konj koji boluje od neduhe, sipnje; usp. kehavec. P (s. v. equus rheumaticus 447). |
| kehar | |
| kehavec | m (sg. N kehavec, G -vca) etim. v. keh; isto što kehak. P (s. v. equus rheumaticus 447). |
| keheńa | f (možda)kašalj, kašljucanje;fig. Vi vu kńigah znate bosti … pak se zdigne keheńa i šentane stvari zbija. Horv kal-b (1836) 39. |
| kehla | f (sg. N kehla, G -e, A -u, L -i, pl. A -e) med. isto što kehļa 1 (i ista etim.). P (s. v. struma 207). Stiskańe pako vrata za preprečeńe kehle, ali otečeńa vrata, mora se odhititi kakti zločesta navada. Lal pupk 78. Koji god z cisterne piju, kehlu veliku dobiju. Kal-a (1803) 39. |
| kehlač | m (pl. N kehlači) etim. v. kehļa; isto što kehļavec. Skup se zidu na divane … dva kehlači. Kal-a (1806) 40. |
| kehlav | adj. (sg. N m. kehlav, G m. -oga, I m. -imi) etim. v. kehļa; isto što kehļav 1. Prijeti [se] imaju … oni koji su debeloga, ne vendar kehlavoga vrata. Vojn 2. Od Vuzma do Vuzma ločeju kak bedaki, tokvani, klokani, s kehlavimi požiraki. Krl 46. |
| kehlavec | m (sg. N kehlavec, G -vca) etim. v. kehļa; isto što kehļavec. P (s. v. gutturosus 115). |
