Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adv. isto što kakgoder. B (s. v.   defunctorie;  kak god, kako tako), J (s. v.  aerusco, cuicuimodi, quantuluscunque, quantuscunque). Pri vnogim … betežnikom pokaže se stališ »plašeńa od vode« onda takaj kada se kakgod na pitje opomeneju. Nar besn 41.

adv. isto što kakgoder. Sam on glad zasiti i čini vračati glad pregnan, bar ga znaj kakgode tirati. Jurj 34.

adv. nekako, na neki način; usp. goder, kakgod, kakgud, kakogoder, kod goder s. v. kod². H (s. v. ), J (s. v.  quantuluscunque, quantusvis), P (s. v.  jutrita 134). Peter … zatail je ne jenkrat nego trikrat, ne kakgoder priprosto, nego z prisegum meštra svojega. Gašp I, 88.

adv. isto što kakgoder. P (s. v.  impages … redka … na vratih … pribita … i kakgud narešena … zdubena 864).

adv. kako; usp. kak, kakti, kaku.
I. u priložnoj upotrebi.
1. u općem značenju upitnog priloga za način.
a. isto što kak I. 1. a. B (s. v.  acaciae … je stanovito drevo egiptonsko … ništa meńe sada terninu jesu prezvali … kako i vsakojački sok i jabučnicu iz jabuk sprešanu, qui; kak, kakvo). Kako je prišlo ladanje na poglavnika vugerskoga (naslov).Perg 13. Živeš li, moj brate, kako se još ladaš? Noč viğ 44. Kako se jošče zove sin Božji? Mul šk 23. Pa kako bi ti, ugurzuse, dvi strani dobio, a ja jednu? Brez mat 26.
b. isto što kak I. 1. b. A mati, kako dobro … nas opomina … sveti Bernard! Bel prop 47. Budalo, kako ne bi imao kad tuliki bogatci k ńemu odlaze. Brez mat 24.
2. isto što kak I. 2. O, da bi me otec htel bar med svińare svoje kako vzeti. Magd 91. Bude [želuda] letos … ako ga kako mraz ali tuča ne pokvari. Kal 23.
3. u položaju, u svojstvu: kao; usp. kakoti II. 1, kakti II. 1.
a. samostalno. B (s. v.  zver 5. … zver heus imenuvana ima po sebi pikńice kako pard). On onoga grieha ne zna kako sudec. Perg 6. Ježuš … v prilike človečje včińen, našast be kako človek. Bel prop 46. Zveličitel … vučini, kako vsega gospon, da smert pokojnoga … na hasen bude sveta ovoga sinom. Kerč najvr 8.
b. u svezi s pokaznom zamjenicom. Poglavnik popovski odverže ńegovo prikazanje i aldov, kako takova ki ne imel odvetka ni ostanka. Vram post B, 85. Divici Marii, materi Božjoj, kako onoj kojoj vsa na nebu i na zemli moguča jesu. Zrin tov VIII.
4. u svezama ~ koji nekakav. Za prepetoga Boga ni kako koja nima stvar i beštija, nego dostojno, ponizno. Bel prop 53.
II. u vezničkoj upotrebi.
1. 
a. isto što kak II. 1. a. B (s. v.  abaptistus, ac, perinde, prout, velut), J (s. v.  juxta, sicut). [Ļudje] kako pogani, niedneh terpļivnih pravd ne imajuči, daleko od pravice blude. Perg 3. Kako nimo živinče k ńemu nedostojno je pristupil. Bel prop 53. Kad zaruče naš štuki, vsi pobegnu kako vuki. Popev 199. Ne pozabite izkazati se pravičnimi … sudci pred kojimi kako i pred sudom Božanskim vsi jednaki biti moraju. Bedek 9.
b. izriče sličnost ili jednakost dvaju pojmova: kao. Pila je malo [vino] žuhko kako pelin. Starine 25.
2. 
a. u korelacijama:~ … tako, onako … ~ i bez korelacije: isto što kak II. 2. a. J (s. v.   quam),  P (s. v.  caliendrum 172). Kako je Bogu bilo vugodno, [Miklovuš] vumre. Perg 4. Ravno kako zemļa vsakojačku travu od sebe donaša … tako ja od sebe jakost imam malu. Noč viğ 48. Ne pristupi … o kerščenik … nečist … da te Bog onako ne kaštiga kako je filišteuše. Bel prop 54. Kako živleńe ńegovo vsem bilo je hasnovito, tako isto ńegovo od nas razlučavańe vu ovom … vekivečnoga spominka ostaje. Kerč najvr 7; ~ … tako, tak koliko… toliko. Zato pokopna prodeka … kako ńegove vrednosti, tako naše proti ńemu zahvalnosti viğeńe bude. Kerč najvr 6. Grof … zaslužil je odičeńe … pokoleńa svoga, tak iz svoje previğnosti, kako i otčinske skerbi. Kerč dužn 2.
b. u svezama da ~ (a)kamoli. Gda on onoga grieha ne zna kako sudec, da kako drugi človek koteri nie sudec. Perg 6; ~ da isto što kak II. 2. b. B (s. v.   acsi  s naznakom da je dalm. ), J (s. v.   quasi).  Človek neki beše … imel dvorskoga i on beše pri ńem zlo oglašen kako da bi razsipal dobra ńegova. Vram post A, 178. Tak si ružno grešil, kako da bi ja ne videl. Šim prod 4. Kako da bi hotel reči: ni ga tak vučenoga človeka. Zagr I, III.
3. 
a. isto što kako, kak II. 4. a. Budemo govorili … kako jeje potribno pravdenim zakonom zveršavati. Perg 1. Sveti Lukač piše u jednoj prilike kako človek neki živel je u dike. Magd 74. Oni znadu kako na verbungi biva. Velikov 64.
b. isto što kak II. 4. b. Mozibiti niesu v teh knigah vsake pravde popisane da listor kažu moduš … kako se imaju pravde činiti. Perg 4. Sada videt mora vuke i medvede, kojeh puna gora, kako na ńu glede. Mal neb 6.
4. povezuje vremenske rečenice.
a. prijevremenske: čim, otkako. Takov čovek kako se pravdenim zakonom v ono iminje vpeļa, plemenit … postaje. Perg 13. Kako je počel ļubiti svoje, tako ravno tija do svršetka i skončańa sveta hote ńe ļubiti i miluvati. Bel prop 46.
b. poslijevremenske; u svezi prije ~ prije nego. Prie kako ove novce dobiemo, hoče nas [vrag] plašit. Brez mat 25.
5. povezuje uzročne rečenice: budući da. Kako morebiti plač i žalost na dan pokopni, neprikladne vučinil bi te pobožnos[t]i, dan osmi kako žalosti vu prost izveršil bi. Kerč dužn 5.
6. povezuje posljedične rečenice. Nije tako muder človek kako bi ne hoteči ne vgrešil. Vram kron 2.
7. 
a. isto što kak II. 5. Nebo i zemļa, kako Krištuš govori, projde i premeni se. Vram post A, VI. Dobra [se] dela naša budu za ništar preštimavala, kako to govori gospodin Krištuš. Šim prod 3. Koi običaj, kako vnogi pišu, pričetek ima od Anakleta pape. Kerč dužn 4.
b. obično s veznikom i pri dodavanju čega u govoru: a što. P (s. v.  caliendrum 172). Mogel bi što govoriti, kako i budu govorili … nenavidniki. Vram post A, VII. Čudo zlamenuvaše da se hoče vnogo … ļuctva rimskoga pobiti, kako se je i pripetilo. Bel prop 48.
8. u svezama ~ godar, ~ gode, ~ goder veže načinske rečenice. a) bilo kako, svejedno kako. Kako gode hote [gospoda], tako vsagdar mogu [iminje] slobodno ostaviti. Perg 14. b) kao, kao što; usp. kako II. 7. b. I ostalo doguvanje Helena je] per omnia povedala, kako gode i Katica. VZA 13, 11. Kako godar ona kupina ne beše prez trńa, tako i ov sveti šakramentom ne prez ńega. Bel prop 79. Kako goder popervo, tako i napotlam naveke varaš varaždinski za občinski piac … derži se. Starine 26, 4. Kako goder vu hrabrenom braneńu orsačkih i domorodnih pravic nijeden drugi narod ńim prispodobiti se ni mogel, ravno tak odredili su kaštige. Bedek 4.

adv. isto što kakgoder. B (s. v.  velut … kak … kakti … kako … kakoti … kakogoder), J (s. v.   quomodocunque).

adv. kakono.
I. u priložnoj službi; isto što kak I. 3. a. J (s. v.   sicut).  Knižice ove iz čuda … štampi, kakono pčela … zibranimi pobožnostami napunih i popisah. Zrin tov VI.
II. u vezničkoj službi.
1. isto što kak II. 1. a. Kakono sunce ovdi doli na zemļi prosvičiva vas svit, tako ti svitlostjom tvojom dičiš … vas raj. Zrin tov 179.
2. isto što kak II. 4. a. Ja ti kažem, dragi brate … kakono se vino pije. Pjesmar 170.

adv. isto što kako 2. B (s. v.  kakgod, kako-tako). Z grehov se kako-tako hočeš spovedati. Vram post B, 117.

adv.
I. u vezničkoj službi.
1. isto što kakti I. 1. a. P (s. v.  calceus lunatus … cipeliš rogati … ov takaj ni davńa nositi se prestal imajuči napreda kerpu belu ali čerlenu na priliku kakoti pol meseca prišitu … najti od Rimnanov se piše da su takove spodobe kapče imali kojemi su svoju obuču zapińali 167). Ne more [se] dobro delo … skriti, kakoti varaš na gore položen. Vram post A, 194. Sklopļena i kakoti prikelena beše duša Jonate k duši Davidove. Bel prop 46.
2. isto što kakti I. 2. Takajšim istim zakonom i redom triebe hoditi kakoti i z glavnom šentenciom. Perg 168. Ovo … na moje spomenutje hočete činiti, kakoti David nekada. Bel prop 64. Pervi nutri vre pokopan kakoti živ na jednu stran rake je se postavil. Gašp I, 220.
3. pri dodavanju, nabrajanju: i to. Cil … bijaše da se … tri špitala, kakoti varoški, biškupski i kaptolomski, v jednoga sprave. Brez usp 156.
4. s veznikom i pri dodavanju, nabrajanju: kao i. Vsa … kramaria … dužna se je … na prodaju staviti i onda, kakoti i po drugi meğa, prodavati. Starine 26, 4. Baron Patačič i auditor … z ļudmi biškupovemi, kakoti i z końaniki krainskemi objačeni vu Kostanicu išli su. Prid kron 40.
5. 
a. s veznikom da isto što kakti I. 7. Od dneva onoga ne biše pokoja na meğe, ar vsigdar kakoti da boja imamo na naše dojdoše kotare Turci. Mal isp I, 7.
b. u svezi ~ goder izriče sličnost: koliko (god).Ļubļaše ńega Jonatka kakti goder jednu dušicu i srdašce svoje. Bel prop 46.
II. u priložnoj službi.
1. isto što kako I. 3. a. J (s. v.  adinstar … kakti … napriliku … kakoti). Gospodin Čeh kakoti varmeğe svedok nareğen je bil. VZA 6, 221. Nagovor koteroga gospodin Tomaš Bedekovič … kakoti najmilostivneše imenuvani kraļevski naručnik … deržal je. Bed I.
2. isto što kakti II. 2. a; kao da. Sveti prorok David kakoti dvojaše i ne znaše što bi imal … Ježušu dati. Bel prop 51. Ah, ča odgovorim … kada se se stvari dignu suprot meni, ter mu budu strašno kakoti tužile. Mul jač 38.

pron. (sg. N m. kakov, -i, n. kakovo, kakvo, f. -a, kakva, G m. kakovoga, kakvoga, kakova, n. kakovoga, kakvoga, kakova, f. kakove, kakve, D m. kakvomu, A m. kakovoga, kakvoga, kakova, n. kakovo, kakvo, f. -u, L m. -om, -em, f. kakovi, -e, kakve, -i, I m. kakovem, kakvem, kakovim, n. -em, f. -um, kakvum, pl. N m. kakovi, kakvi, n. kakova, kakove, kakve, A m. -e, kakve, n. -a, m. -emi, kakovemi, f. kakove, kakve; možda u nekim primjerima kosih padeža s osnovom kako- N sg. m. glasi kakav, no takav oblik nije potvrđen) kakav; usp. kajkakov.
1. izriče se pitanje o osobini.
a. u upitnoj rečenici u rječnicima se navodi bez određenja službe. H (s. v. ), B (s. v.   cujuscemodi;   kakov), J (s. v.  cujuscemodi, qualis, quid). Kakov je ov ar vetri i morje … pokorni jesu ńemu? Vram post A, 47. Kakva je to tužba ku na me [dušu] govoriš? Noč viğ 51. Kakov je to človek? Rob I, 26. Kakov mi tolnač daju? Krist anh 144.
b. u zavisnoj rečenici (upitnoj, odnosnoj).P (s. v.  affectatio … pohlepnost dragoga ļudem biti … kakovi negda jesu cifraki i na vsaki veter naferkńeni 1042, gelicidium 17, ignes fatui 15, obeliscus … čerkńa kakvu drukari na kraju papera polažu gda vu štampe falinge nahağaju). Da bi to prorok bil, tako bi znal ka je i kakova je ta žena. Vram post B, 94. Poglej kakvu si mi škodu vučinila. Noč viğ 50. Ov da bi prorok bil, znal bi zaisto gdo je i kakova je žena ka se ga dotiče. Evang 149. Skupiju se vse ptice vu jedno mesto i čekaju od lastovice kakva bi to velika stvar bila koju ona ńim bude nazvestila. Danica (1847) 122.
2. izriče osjećaje (čuđenje, divljenje, negodovanje itd.)Kakovo mi lepo pečeńe imamo! Starine 25, 1. Kakvo pak straha i serditosti Boga mesto bude vu vremenu občinskoga suda svet ov! Matak I, 4. Kakva ni bedastoča od tovaruša dati si od žene na tuliko zapovedati! Brez diog 89.
3. u korelaciji s takov, onakov izriče usporedbu, odnos. B (s. v.  bomolochus … šalec koi vsakojačke norie pri obedeh i večerah za mal dobičëk spravļa i vse rad tërpi samo da ima kakovu takovu plaču), P (s. v.  ignes fatni … ogni ludi kakovi jesu od gube stare 15, gelicidium 17). Kakov je poglavnik varašaki ili orsački, takovi podložnici jesu. Vram post A, 32. Gospone Bože … daj nam tvojem slugam takova mira kakova dati ov svet ne more. Kraj 399. Deržim da [konec] bude občinski tak da kakov moj je, da takov i vaš bude. Švag kvadr 3. Ar se retki nahağaju takovi kakov je moj vrtirep. Tamburl 71.
4. kao neodređena zamjenica.
a. nekakav; usp. kakov-taj. H (s. v.  bitje, jagoda, ki, kora, list cesarov ali papin odpert i zapečačen ki moč kakovu ima), B (s. v.  accidens … vse ono kaj prihağa i odhağa od kakove stvari, aenigmatizo … nepervo dajem govoreńe kakvo potajno, adulterator … pohabitel … koi kaj pohabi i pokvari ter falšlivo napravi: kakti peneze i ostalu kakvu drugu stvar, allectus … pripisan vu kakvo novo tovaruštvo ili družbu, allino … mažuč potežem ali navlačim kakvu stvar kakti flašter ali mast po platnu ali kože, affectatio … veliko hlepeńe na kakovo duguvańe, affecto … prez prilike i načina hoču kakvo duguvańe imeti … prekorednem putom kakvu stvar želim imati, affingo … veli se kad i drugi kakvi falatci se k čemu prilažu, appono … zlameńe na kakovo duguvańe postaviti, ascribo … zmečem na koga kakvu stvar, ater … suprotivni i nesrečni vu kojeh je kakov poboj včińen iliti kakova se velika nesreča pripetila, attribuo … pridajem kakovo duguvańe i pripišujem … namečem i naslańam na koga kakovu stvar, biothanotots … koi je po sile kakve a ne naravskem načinom vumerl ali ka je tak vumerla, caelo … na srebro kakvu peldu pritisnuti … nakovati, calix … opominamo se da nikaj ne tak stanovitoga se ufati nit tak nablizom kaj nastoi da se z kakvem pripečeńem vu času malom ne bi moglo prehititi, catochites … dragi kamen koi ruku k sebe položenu kakti kakovo keļe derži, charta … z oštremi listmi listmi duguvańe kakvo primarjati, cicuticen … šipuš i vsaki koi vu kakvu piščal puše, cippus 4. … stup na kojem pismo za spomenek čini se kakovo kakti na grobeh … puteh, cito, coeo … vu kakvom mestu vkup spraviti se, colon … veliko i debelo črevo z kojega lajna farbu onu z kakvum vun izhajaju jemļu, conciliabulum … mesto gde se kakovo spravišče ali tolnač derži, concilium … skupišče cirkveno vu kakvom poslu vere katoličanske, concionor … prodekuvati ļuctvu … od kakvoga duguvańa, condyloma … fuga ili stanovito natečeńe na riti kakti kakov mozol, confiteor … valuvati laž ali istinu … od kakvoga duguvańa, damno … osuditi nekoga radi kakve stvari, hypothesis … temel … razlog kakvoga duguvańa, oculus, positio … prilika kakvoga mesta, procidentia … veli se gda kakva stran iz svojega naravskoga mesta van izide, quadra 2. … četerti del kakve stvari, refero … kakvo dugovańe večnikom (prisežnikom) na pervo donesti … postaviti; list … 42. papinski ali cesarovodpert i zapetčačen … z kakovum jakostjum, mentuvam … odvračam kakvo dojduče zlo … 2. … mentuvam drugoga kakvoga dobra, prilika … prilika zmišļena na spodobu kakve stvari, kosim 2. … kosim nazopet sinokošu zlo pokošenu a seno to kakovo zove se sicilimentum), J (s. v.  admoveo … posla se ali dugovańa kakvoga prieti, comitiatus … vu spravišču orsačkom na kakvu čast odebran, commissarius … naručnik odebrani za vučiniti kakvo dugovańe … častnik, deporto … z nepošteńem nazad iz kakvoga mesta dojti, extorqueo … z načini silu kakvu i primarjańe sobum donašajučemi kaj dobivam, formator … na kakov način i priliku načinitel, formatrix … koja na kakovu priliku i način kaj napravļa, impropero … nazoči zlo kakvo sponašam, infero 2. … komu kakvo zločinstvo sponašati ali pripisati, jus juris … zverhu kakvoga duguvańa po povodńah zadoblenoga pravice, luxus … preobilnost … preobilje vu kakvom dugovańu, natura … narav … natura … nuterńi stališ kakvoga dugovańa, panegyrista … kakve stvari pohvalitel, situs … namesteńe kakve stvari, stria … žilica na kakvom dugovańu van stoječa, usucapio … dugovańe kakvo zbog dugoga i od pravic dopitanoga ladańa ali vživańa posvajam, vindiciae … dopitańe za ladati kakov imetek medtemtoga doklam pravda terpi), P (s. v.  calyptra … kapa zlatom … srebrom … našita … ali kakov klobuk je duka benetančkoga 172, propylaeum … pervi vuhod ali vlezališče … kakovo negda je pri cirkvah i drugih poglavitih stańah … morebiti bi se dobro reklo predvratje 865, pyctarium … mali kakov falačec papira ali pergamena na kojem kratko glavna zavjeta jesu od česa god popisana 342). Ako sudec v pravde sedi i onde što pred nim kakovu pregrehu včini, tako ga more na nom meste pokaštigati. Perg 6. Pasete … ne zaradi kakovoga merskoga zemeļskoga dobička … nego za dohodke vekivečne nebeske. Petret XXVI. Detca koja večkrat vino ali kakov drugi ošter napitek piju, z vekšinum su betežļiva. Rob I, 45. Na vozeču poštu za pošilańe ne prijemļu se … onakve stvari koje se po mencańu, žuleńu ali drugač kakvem načinom bi mogle vužgati. Danica (1847) 167.
b. služi za pojačavanje: povoljan, velik. Malokrat budu kakove drehne godine, nego … suhi dnevi hote … prohoditi. Kal 22. Ter kakov grobian, to ja najboļe jesem spoznal. Brez mat 82.
5. pri dodavanju, objašnjavanju: kao što. B (s. v.  barbo … gerčki pak jezik barbonem et mullum triglu imenuje tj. ribu morsku a ne potočnu kakov je som, calceus … cepeliši rogati kakve su negda vlastiteli rimski nosili, crena … zarezek … kakov je na rovašu), P (s. v.  bestiarius … boritel z nemilim zverjem kakovo jesu oroslani … medvedi … risi … heusi 317, cirri … mustači … kakovi jesu rakom i nekoim ribam 994, multitia … kerpice kakti traki … najtenehneje po haļi povsuda prišite i nabrane kakovu odeču pred nekulikemi leti … gospe nemške jesu nosile 174). Jesu i drugi svetki … koteri stalna mesta vu kalendariume ne mogu imeti, kakovi su po imene svetki vuzemni te duhovski. Kraj 46.
6. u svezama ~ god, ~ godar, ~ gode, ~ goder, ~ goder budi, ~ ti je goder drago..
a. u priložnoj upotrebi. a) bilo kakav, svejedno kakav; u rječnicima i bez točnog značenja, odnosno službe; usp. kakovgod. B (s. v.   qualiscunque;  dobičëk … korist hasnovita koju tërgovëc kakvem god načinom premečuč zadobiva, kakov god), J (s. v.  caementutius, cujuscunquemodi, qualitercunque), P (s. v.  embamma … kakva god omaka sladka … rezka … kisela … za smok 131, momentum … kakov god akoprim najmańi pridavek k vagi 675). Kakova gode dobra dela … ako poniznostju rastvorjene … nesu, ništar vredna ne budu. Vram post A, 15. Vnogi na kakovo goder pripovedańe … tuču škodļivu izleju. Habd ad 999. Vsa kramaria, kakova goder budi … dužna se je … na prodaju staviti. Starine 26, 4. Vsaka laž, kakva goder budi, greh je. Matak I, 56. Iz 5 liter dojde 10 redov i vu vsakom redu po dve litre, kakve ti je goder drago izebrati. Šil 346. Moreju se prilagoditi mehuri kakvi goder, volovski ali svinski. Lal vrač 19. Vlastitelu je slobodno svoje grunte … z deskami ali s plotom vu višini kakovi godar ograditi. Zak lov 12; b) loš, slab. Potrebni jesu glavari občinam, ali glavari ne kakvi goder. Zagr I, 579.
b. u vezničkoj službi. a) veže odnosne rečenice; usp. ~ 1. b. Reci da si on komu je drago računati zapiše broj kakvoga goder hoče. Šil 360; b) isto što ~ 3. Ako me je Bog preodebral – kakove goder hmańice činil budem, vu nebo vendar zajdem. Verh 28.