Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (pl. N kalaišari) etim. v. kalaj; obrtnik koji se bavi kositrenjem ili krpanjem limenog posuđa; usp. kalaisar. Turski kalajšari vsako leto obetali su orsagu plačati Rh. 500. Kerč najvr 27.

m tur. kalay; kem. isto što kositer. B (s. v.   kositer).

adv. na način cijepanja, kalanja, kalajući. B (s. v.  scissim … rezuč … kalajuč …na način rezańa).

f (sg. A kalamajku) vrsta plesa Karpatskih Slavena, kalamijka. Kalamajku to su zapustili, samo još narodni nacional plešeju. Građa 8, 417.

m (sg. N kalamar, pl. N -i) tal. (iz lat.)calamaro.
1. zool. sipa,Sepia loligo i(li) liganj,Loligo vulgaris; usp. kolomar 1, kolomarič. H (s. v.  kalamar riba morska), B (s. v.  loligo … kalamar riba morska ka mesto kërvi vu sebe ima tintu; kalamar 2. … kalamar riba morska), J (s. v.  loligo … kalamar … morska riba černu kerv imajuča kakti tinta). Der Blackfisch, kalamar, sipa. Mat gram 272.
2. isto što tinta. B (s. v.   kalamar  s uputom na tinta).

adj. (sg. L f. kalamenski) (vjerojatno)koji se odnosi na Calamu, grad u Numidiji. Da bi samo čuda vu colonii kalamenski … hotel izpisati, vnoge kńige bi moral popisati. Gašp IV, 785.

m furl. calamir; visak; u svezi zidarski ~ zidarski visak; usp. kalamir, kalamit. B (s. v.  perpendiculum … mera na žnore z olovom, kalamer zidarski).

m isto što kalamer (i ista etim.). J (s. v.  perpendiculum … olovna mera na vužinčecu, kalamir, mera zidarska), X (s. v.   pendo).

m (sg. N kalamit, G -ta, I -om, pl. L -eh) tal. calamita.
1. prirodni magnet; usp. kalamita. B (s. v. ). Je jedna igla iz oceļi stanovitem kamenom, koj se kalamit, železovlek, drugač magnet zove, povlečena. Rob II, 123. Kalamit iliti železavlek diački magnes, je stanovita železna ruda koja železo na se vleče. Krizm 213.
2. vrsta dragog kamena. B (s. v.   calamnites).

f etim. v. kalamit; isto što kalamit 1. Znano je … vnogem da kalamita vu dobre oceli okovana je tak jaka da čavel vu zidu zabit k sebe vleče. Zagr razg 151.