Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. N krivičńak, G -a, D -u, pl. N -i, D -om, A -e) nepošten čovjek; krivac (v. i krivec 1). Takvem krivičńakom ne ostaje drugo nego ali povernuti [tuğe blago], ali na vse veke poginuti. Mulih prod 112. Pravica vidi se ļudem tak potrebna da isti krivičńaki ńein zastor posuğuju. Danica (1841) 107.

f (sg. N krivina, pl. I -ami).
1. isto što krivica 1. B (s. v.   crimen  s naznakom da je dalm.; krivina s uputom na krivica 3). Ak buš pazil na krivine, gdo podnese, Gospodine! Ev 351.
2. himbenost, licemjernost; usp. himba, himbenost, vkańļivost. B (s. v. ).
3. neravnina; zavoj; usp. krivoča, krivost. B (s. v.  curvatura, deformatus; krivina 2), J (s. v.   obliquitas).

m onaj koji lažno okrivljuje, optužuje. B (s. v.   imputator).

impf. (inf. kriviti; prez. sg. krivim, 3. -i, pl. 1. -imo, 3. -e; du. 2. -ita; imp. sg. 2. krivi, pl. 2. -ete).
1. okrivljavati, optuživati; grditi, psovati. H (s. v.   krivim),  B (s. v.  carpo, causor, concriminor, condemno, conscindo, criminor, culpo … krivim … krivńu zmečem na koga, damno, denuntio, imputo, imputo … krivim … pripisavam … potvarjam … zmečem … vtuknujem … kriviti koga za ubijańe, inculpo, maleaudio … krivim se … na nikaj mečem se, recriminor; krivim, potvarjam), J (s. v.  ascribo … pripišujem … drugoga krivim … zročim, causor, criminor, culpo, impingo, imputo … na drugoga navergavam … mečem … potvarjam … krivim … drugomu pripišujem), X (s. v.  crimen, simul). Vnogi kada im dete vmerje krive dekle [i] sluge. Šim prod 391. Ne krivi nikoga nego ļubav tvoju. Popevke 205. Mene bi moral kriviti ako … učiniti bi mogel pak ne bi hotel. Brez mat 4.
2. isto što privijati I. 1. B (s. v.  obliquo, obvaro; krivim, 2 s uputom na gerbavem), J (s. v.  curvo, obliquo).

isto što krčeńe 2. J (s. v.   curvamen).

adj. onaj koji je okrivljen, tužen; usp. tužliv. J (s. v.   incusabilis).

adj. (sg. G n. krivļastoga, I m. -em).
1. isto što kriv 1. Ov plug … bil je iz jednoga samo krivļastoga dreva. Rob II, 216.
2. neizravan, zaobilaza. Prez vsake neprilike predira on krivļastem putom svojem mramoru spodobnoga zraka med neizbrojenemi zvezdami. Krizm raj 57.

n isto što potvoreńe. X (s. v.  simul … insimulatio … potvoreńe … krivļeńe).

adj. isto što kriv 2. a. J (s. v.   culpabilis).

f (sg. N krivna, G -e, A -u, pl. A -e, I -um) isto što krivica 1. B (s. v.  condemnatus … prede spoznańa krivne obsudğen, crimen, deculpatus, diluo, imputatio … kriveńe drugoga … krivne naložeńe ali dobra potvarjańe, remotio; nedelnik, nekriv, valujem). Boječi se da smerti krivna ne bi na ńe opala, vu jutro rano pobegnu. Gašp III, 253.