Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. koji se odnosi na Carraru, grad u Italiji. Vojvoda modenanski … mirandolski, masanski i kararanski. Danica (1842) 17.

m (sg. N karas, G -a, pl. N -i) zool. slatkovodna riba karas,Carassius vulgaris; usp. karaš. B (s. v.  charax 2; karas, riba … karas), J (s. v.   carrax),  P (s. v.  corax 1000). Carassus, karas, Karausche. Rož reč 27.

f (sg. N karasija, I -om) isto što karažija (i ista etim.). Odana je jedna sukna ženska, čerleni škarlat karasia za pet dukat. VZA 13, 187.

adj. (sg. N f. karasina) etim. v. karažija; koji je napravljen iz debelog sukna (v. karasija). Odana je Čanğegojce jedna modra karasina dolama za dva dukata. VZA 13, 187.

m (pl. N karaši) zool. isto što karas. Ov mesec kote se krapi, karaši i nekoje druge ribe mresteč. Hiž kniž 170.

m tal. (iz grč.)carato; jedinica mjere za plemenite kovine; oznaka čistoće zlata. Karat [ima] 4 grane. Brojozn 25, Rač 29.

(se) impf. (inf. karati, karati se; prez. sg. 1. karam, -am se, 2. -aš, -aš se, 3. -a, -a se, pl. 1. -amo, 2. -ate se, 3. -aju, -aju se; imperf. sg. 3. karaše, pl. 3. -ahu; imp. sg. 2. karaj, -aj se, pl. 2. -ajte, -ajte se; pridj. akt. sg. m. karal, karal se, f. -a se, pl. -i se, f. -e; pridj. pas. sg. N m. karan, n. -o, f. -a; ptc. prez. sg. N m. karajuči, G f. -e; pril. prez. karajuč, karajuči, karajuč se) karati, karati se.
I. 
1. 
a. vikati na koga, grditi, kuditi, prekoravati; usp. režati I. 3. H (s. v.  karam, kteri kara), B (s. v.  adjurgo … karam … psujem … špotam, ah 5, castigo 2, coarguo, compello 3, corrigo 2, corripio 2, dictum, incilo, inclamo, increpito, objurgito, oh, papula, perstringo, postulaticius, reprehendo; fegam, fegan, karam, karan), J (s. v.  adjurgo, castigo, corripio … 2. karam … psujem, punio), X (s. v.  arguo, crepo … increpo … karam … psujem, jurgor). Tomašu Morušu … za odegnańe perve žene … glava mu be odsečena. Vram kron 56. Poveč [telo] sada navuk kaj sem govorila, kad sam te karajuč k pokore gonila. Noč viğ 82. Ako ne istina, slobodno govorjeńe moje karajte. Kerč najvr 28. Mešter meštra delo kara, vsaki vendar ļudi vara. Danica (1840) 106.
b. kriviti, optuživati koga. B (s. v.  arguens … karajuči … tužeči … potvarjajuči … kaštigajuči, concipilo), J (s. v.   arguo),  X (s. v.   arguo).
2. u svezi pesem karajuča knjiž. satira. B (s. v.   pesem).
II. refl. ~ se
1. ljutiti se na koga, prekoravati, grditi koga. Včini kaj je činila ona žena kotera navčena da vodu v zubeh derži gda se muž na ńu bude karal. Šim prod 72. Kad bi [Rakocica] jednoč bila iz one sverži … črešńe tergala [Peter] na ńu se karal. Starine 25, 46. Karajte se na smert koja je ńu žitka mentuvala. Zriń 63.
2. međusobno si upućivati teške riječi, svađati se, prepirati se; usp. cargati se, inačiti, inaditi se, larmati II, nagovarjati se, pravdati II. 1, pregovarati II, pregovarjati² II. 2, psovati II. 1, scargavati se, seči z jezikom s. v. seči¹, svağati se. H (s. v.  karam se, ne karam se, pregovaram se), B (s. v.  altercor, compugno 2, contendo 7, digladior 2. … karam se … pregovarjam … z rečmi sečem, discepto … progovarjam se … karam se … pregovarjati se z kem za kaj, jurgo, litigo 2, pertendo, pugno 2, querelo 2, reprehendo, rixor, tricor 2, velitor 2; karam se, ne karam se), J (s. v.   discepto),  X (s. v.   jurgor).  Ne budi rečļiva, ne karaj se. Habd ad 279. Vnogi [se] glavari najdu koji … rajši muče neg da bi se karali. Zagr I, 375. Na poļu harc med težaki, ar pastiri i mužaki karaju se. Kal-b 43. Karati se … verweisen, mit Worten strafen, zanken, hadern. Krist anh 15.
3. pravdati se, braniti se. B (s. v.   causo).

n
1. onaj koji kori, prekorava, korilac. B (s. v. ), J (s. v.   objurgator),  X (s. v.   jurgor).
2. isto što karlivec. B (s. v.   altercator;  karavec 2, karlivec).

f (sg. G karazije) isto što karažija (i ista etim.). Dal sem Miklovušu … sukna zelene karazije dva refa. VZA 14, 113.

f mađ. karazsia; vrsta debelog sukna; usp. karasija, karazija. B (s. v.  karažia sukno). Tam se toči malvažia, reže sukno karažia. Kal-b (1805) 46.