Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. N karkašar, G -a) tal. scardassare; isto što grebenar 2. P (s. v.  carminarius 792).

adj. (sg. N m. karkļav, n. -o, f. -a) isto što karļiv. H (s. v. ).

adj. isto što karlav. B (s. v.   karlav).  Kada bi [Semiramiš kralica] bila čula da su nepriateli varaš nejn Babilon obsterli, buduč vsa karlasta i nepočešana, oružje vzemši na proti nim je šetuvala. Švag I, 33.

adj. (sg. N m. karlav, n. -o, f. -a) koji je duge, neuredne kose; usp. karlast. H (s. v. ), B (s. v. ).

f pl. (N karle, G karlih) duga, neuredna kosa. J (s. v.  capillamentum 2), P (s. v.  capillus passus 89).

m (pl. G karlistov) pristaša apsolutističke politike don Carlosa (1788–1855 ), karlist. Oni pod imenom karlistov, ovi republikancev poznani jesu. Nov horv 3 a.

adj. (sg. N n. karlističko) koji se odnosi na karliste (v. karlist), karlistički; usp. karlistinski. Vu Sevilli odkrito je … karlističko kovarstvo. Nov horv 230 a.

adj. (sg. G f. karlistinske) isto što karlistički. Govori se od jedne morske ekšpedicie karlistinske. Nov horv 230.

adj. (sg. N m. karliv, n. -o, f. -a, A f. -u) isto što karļiv. B (s. v. ), J (s. v.  contentiosus, jurgatorius). Na ženu … [muž … se] nameri turobnu, karlivu, ali ka je zločesta gospodarica. Habd ad 65.

m svadljivac; usp. karavec 2, svadlivec. B (s. v.   altercator;   karlivec).