| kašlańe | n (sg. G kašlańa, L -u) gl. im. od kašlati; kašljanje. Kost od kosti vu križicah od kašlańa je se razlučavala. Gašp II, 168. Nikakvoga ni bilo kašlańa, nikakvoga srakuvańa. Danica (1844) 59. |
| kašlati | impf. (inf. kašlati, kašlat; prez. sg. 3. kašla; pridj. akt. sg. m. kašlal) isto što kašļati. Kašlal je Jožef, shrakuval se je da bi ga [peharnik] čul, ali nikaj. Gašp III, 419. A marha? – Ona kašla. Lovr rodb 20. Ni smet kašlat niti plunit. Vidr jel 52. |
| kašlavec | m (pl. N kašlavci) isto što kašļavec. Ti vuloživci i kašlavci, ti grintavci i slenavci … ti štimaju mene kakti sebe saki. Krl 48. |
| kašlivec | m isto što kašļavec. B (s. v. s uputom na kašļavec). |
| kašļati | impf. (inf. kašļati; prez. sg. 1. kašļem 5, -am J s. v. tussio,3. -a Živinvrač 84, -e K al b. 1801, 48, pl. 3. -aju; pril. prez. kašļuč) naglo i bučno izbacivati zrak iz pluća zbog nadražaja sluznice, kašljati; usp. kašlati. H (s. v. kašļem, kašļem za gušče), B (s. v. subtussio, tussio; kašļem), J (s. v. extussio, tussio). On vre ni dihati, ni kašļati, ni jesti, ni piti ne more. Habd ad 1153. Ako hočeš kašļati, ali kehnuti, pošteno je vusta na stran obernuti. Mul šk 495. Poleg toga nekoi [koń] … siputlivo kašļe. Živinvrač 84. |
| kašļavec | m čovjek koji mnogo kašlje, koji boluje od kašlja; usp. kašlavec, kašlivec. H (s. v. ), B (s. v. kašlivec, kašļavec). |
| kašļec | m dem. od kašeļ; slabi kašalj; usp. kašļek. H (s. v. ), B (s. v. ), J (s. v. tussicula). |
| kašļek | m dem. od kašeļ; isto što kašļec. B (s. v. tussicula; kašļec). |
| kašļev | adj. (sg. N m. kašļev, n. -o, f. -a) koji se odnosi na kašalj (v. kašeļ); kašljev. B (s. v. ). |
| kašļiv | adj. (sg. N m. kašļiv, n. -o, f. -a) koji mnogo kašlje, koji boluje od kašlja, kašljac. B (s. v. ). |
