Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (pl. N kažište) etim. v. kažuš; teol. pisac koji se bavi kazuistikom, kazuist. Ogovorci … su dužni pred ovemi istemi povernuti glas pred kojemi jesu ga vzeli. Kak se pak to more … vuče kažište. Zagr I, 353.

f (sg. G kažļivosti) osobina onoga koji se voli pokazivati, praviti boljim nego što jest. Čini … siromaha onoga vsakoga koi … daje … iz kažļivosti, da ga … ļudi vide i hvale. Zagr II, 366.

f (sg. N kažula, G -e, L -i, pl. L -ah, I -ami) srlat. casula; najgornje svećeničko misno odijelo, misnica, kažula. B (s. v.  casula 3), J (s. v.  planeta 2), P (s. v.  casiola 230). Kažula [znamenuje] križ ali plašč z kojem … je Pilatuš [Krištuša] na špot včinil obleči. Mul šk 334.

impf. (inf. kažulirat) fr. cajoler; laskati, ulagivati se. Ni treb Leji kažulirat niti preveć ga fetirat. Vidr jel 21.

m (sg. G kažuša, pl. N -i, G -ev, A -e, L -eh) lat. casus.
1. gram. padež; usp. namena 1, spad, spadańe 1. B (s. v.  aptotum … reč koja nema namene iliti kažuša … niti se nagibļe ili deklinuje, declino 3 … reč čez kažuše nagibati, diptota … nomina ili imena dveh kažušev, polyptoton … kaj ima vnogo kažušev ali reč po vnogeh kažušev nagibļiva, tetrapotum … reč ka ima četiri namene ili kažuše, triptotus … trikrat nagibni … kaj tri nagibańa ili kažuše ima). Dijaki 6 kažušev imaju, ter vsakomu izhağańu iliti kažušu svoje lastovito ime daju. Nem gram 8.
2. isto što zrok. Nevernosti kažuši ili zroki za kotere notu daju na človeka. Perg 229.

impf. (prez. sg. 1. kažujem) izjavljivati. Ljubav ti kažujem, srce ti aldujem. Vil 36.

adv. odmah, začas. Ves plamen k času pogasne. Rob I, 34.

f (sg. N kčer; oblici koji mogu biti i od kči donose se tamo) isto što kči 1. B (s. v.  filia, nata;  kčer s uputom na kči), J (s. v.  filia, gnata). [Sveta Eližabeta] Andraša, vugerskoga kraļa kčer [bila je]. Habd ad 16.

f (sg. N kčerca, I -um) dem. od kčer i kči; isto što kči 1. hip. B (s. v.   filiola  s naznakom da je dalm. ). Od dalka zagleda svog … milog Telińi, kog s kčercum obručil [je]. Henr 192.

f (sg. N kčerčica, G -e, AI -u, pl. NV -e) dem. od kčer, kčerka, kči. hip.
1. isto što kči 1. H (s. v. ), B (s. v.   filiola;   kčerčica), J (s. v.   filiola).  Najpervo je … ženu mečem prebol, za ńum pak kčerčicu četiri leta staru. Habd ad 706. Vu selu … nekoja žena … mertvu porodi kčerčicu. Gašp II, 654. Dragu tvoju v najlepšem cvetu kčerčicu iz gingaveh ruk tvojeh stergne. Lovr ad 148.
2. isto što kči 2. b. O vi, premila horvatskoga naroda neoskruńena kčerčice! Lovr ad 134.