Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (pl. G kebličev) dem. od kebel; isto što kebel 2. On reče: Sto kebličev pšenice. Ev 147.

f (pl. N kebļače) bot. žabljak, ljutić,Ranunculus acer. Tratinsko cvetje i kebļače iliti žabjak jesu žute. Im lad 28.

m etim. v. keber; onaj koji jede hrušteve;fig. bijednik, mizeran čovjek. B (s. v.   bruchiphagus).  A on pak jalni žitkapisec …, kebrojedec, hračkolizec … bu krepal bogec bez penez, brez blagoslova, brez nebes. Krl 18.

f (sg. N keča, I -u) tur. kece; vrsta suknenoga ogrtača. Na plečih mu britko keča zemļu brodi, rekal bi nikako da v zraku prohodi. Zrinski 75.

f (sg. N këčiga, kečiga, G -e, pl. A -e, I -ami) mađ. kecsege; zool. riječna riba jesetra, kečiga,Acipenser sturio. H (s. v. ), B (s. v.   sturio;  këčiga riba, riba … kečiga s uputom na kečiga vu svojem redu), J (s. v.   sturio),  P (s. v.  acipenser 996). Neki … jače lakomost prokše nego nekteri … plepelicami, zverinum, pistrangami, kečigami. Habd ad 821. Kečiga pošrehana. Vlej na ribu kipuču vodu. Birl 77. Na maslenom kropu … hmelnate pistrange … pak kečige i auštrige. Krl 42.

f (sg. N kečka, G -e, A -u, L -i, I -um, pl. NA -e, i -ami).
1. spletena kosa, griva i sl., pletenica; kosa, griva općenito; usp. kička, las 1. H (s. v. ), B (s. v.  acromus, auricomus, caesariatus, capillatus, capronae, coma, panica 2, procotta; kečka, perčin s uputom na kečka), J (s. v.  capronae, coma), P (s. v.  capillorum capronae 90, capronae 438). Ne za se znal gda ga je Judita za kečku deržala. Habd ad 536. I da samo seda ni mu bila kečka, ja bi ga segurno deržal bil za dečka. Danica (1841) 14. General bu došel … gigerl z ogerličum kune valpovečke, ki devicam našim poštucal je se kečke. Krl 55.
2. u svezi krańska ~ (vjerojatno)način češljanja (s razdjeljkom po sredini glave i s pletenicom s obje strane čela).B (s. v.   procomium).
3. izr. biti (komu) vrag v kečki biti nestašan, vragoljast, snalažljiV. Vrag je tomu svatu v kečki. Horv kal-b (1835) 38; pojti / skočiti si v kečke počupati se, potući se. Sem štimal da se svade i vezda vezda si v kečke pojdeju. Brez mat 14.

n gl. im. od kečkati II; vođenje manjih bitaka, čarkanje. Kako se meni vidi, bilo je vre i pak med našemi i nepriatelskemi piketi navadno kečkańe. Vit sin 3 a.

adj. (sg. N m. kečkast, n. -o, f. -a) koji ima dugu kečku ili kosu. B (s. v.  acromus, comosus;  kečkast), J (s. v.   comatus).

m (pl. N kečkaši) značenje nejasno (možda)onaj koji rado zameće kavgu, kavgač. Skup se zidu na divane … kečkaši: Belont Ember i Čukaši. Kal^A(1806) 40.

(se) impf. (inf. kečkati, kečkati se; prez. sg. 1. kečkam, 3. -a).
I. 
1. vući za kosu ili za pletenicu (v. kečka 1), čupati. Kečkati … beim zopf beuteln. Krist anh 16.
2. fig. udarati, tući. Tam već sluga gazdu kečka. Danica (1837) 112.
II. refl. ~ se tući se. Brodara psuvati ali z brodarom se kečkati. Seńe 7.